Više nikome ne dajem drugu šansu jer mislim da je to besmisleno i nezahvalno, kaže Margarita Bulgakova. Ona u nastavku objašnjava:
Kada nekome date drugu šansu, vi je zapravo dajete sebi, priznajte. Samo još nisi spreman da odustaneš. Previše navikao na to. Ali ljudi se ne mijenjaju. Lažov je lažov. Idiot je idiot. Vomanizer – ženskaroš. Neurostenični – neurastenični …
Iz svog dosadašnjeg iskustva mogu reći da od svih ovih vraćanja i oproštaja nekada tako drage osobe nikada ništa dobro ne proizlazi. Svejedno, rezultat je isti – rastanak.
Osoba vas je nečim razočarala ili jednostavno napustila vaš život bez ikakvog razloga, a zatim, kako je Foksi napisao: „Put je dobar i staza je bez saobraćajnih gužvi. Palite mostove i ne žalite ni za čim.”
Dajući drugu šansu nekome, samo ponovo razmažete živce. Zavijaćete noću u jastuk ne samo u decembru, već ćete zavijati ponovo u februaru, a onda, možda, i u aprilu. Ovo je neko ko ima dovoljno snage da skoči na iste grablje.
Ponovljeno razočaranje u osobu koja vas je već nečim razočarala je neizbježno. Zbog toga je potrebno odmah pocijepati korijenom. Znam da je lako reći, teže učiniti. Da, boli. Da, teško je. Da, navikli smo na to. Da, dok nisu naučili da žive bez toga. Ali bolje je patiti jednom nego patiti nekoliko godina.
Volite prvo sebe, a onda sve ostale. Imajte ponos, nemojte biti poniženi. Poštuj sebe. Budite jaki na kraju, jer cijeli naš život je borba. Prije svega, sa sobom. (Naj portal)
