Pratite nas

Zanimljivosti

Tvrdila da je Bog gađao: EN HODŽIS JE JEDINA OSOBA U ISTORIJI KOJU JE POGODIO METEOR!

Published

on

En Hodžis je 30. novembra 1954. godine drijemala pošto je supruga ispratila na posao. U jednom trenutku čula je tresak, soba se napunila prašinom i osjetila je bol u stomaku. Na podu je vidjela crni kamen…

Tog dana, gradić Silakogu, “mramorni grad”, u Alabami, pogodio je meteorit. En je pozvala policiju i vatrogasce, a stigli su i eksperti iz Vazduhoplovnih snaga da utvrde šta se dogodilo.

U prvom trenutku su svi mislili da je počeo “treći svjetski rat”, a pojavile su se i teorije da je to parče ispalo iz ruske svemirske stanice.
“Kamen” težak 3, 8 kilograma oduzet je Hodžisovima. Starost mu je procijenjena na četiri i po milijarde godina. Identifikovan je kao hondrit, sa malim granulama minerala i mnogo gvožđa i nikla.

Doletio je brzinom od 200 kilometara na sat i prije pada na kuću se prepolovio, tako da je njegov drugi dio nađen u blizini. En Hodžis je postala “zvijezda” koja je izjavila da ju je “sam Bog pogodio” i da želi da ga zadrži.

Eksperti su procijenili da je vjerovatnoća da nekoga pogodi meteor veoma mala, zapravo nikakva, i izražava se sa jedan na 1,6 miliona.
“Veća je šansa da vas uhvati tornado ili grom u istom trenutku, nego da vas udari meteorit”, izjavio je Majkl Rejnolds, astronom sa Državnog koledža na Floridi.

En je prva i jedina osoba na svijetu koju je pogodio meteor, i “svemirski predmet” im je vraćen. Međutim, vlasnica kuće Birdi Gaj, smatrala je da meteorit pripada njoj, pa su poslije suđenja morali vlasnici da isplate 500 dolara.

Nakon bezuspješnih pokušaja da prodaju meteorit, poklonili su ga Muzeju za istoriju prirode Alabame.

U isto vrijeme, njihov komšija Julijus Kempis Mekini pronašao je sličan kamen, prodao ga i od novca kupio kuću i automobil. Na kraju je i taj meteorit završio u muzeju Smitsonijan.

Za razliku od njenog komšije, En je umrla siromašna. Razvela se 1964. godine, izdali su je bubrezi, i umrla je u lokalnom staračkom domu sa samo 52 godine. (Naj portal)

 

Zanimljivosti

Bh. advokati se oglasili povodom pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava o kriptovanim aplikacijama

Published

on

U pojedinim medijima u Bosni i Hercegovini i regionu objavljene su pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra 2024. godine. Ona se odnosi na zakonitost kriptovane aplikacije Encrochat, povodom čega su se oglasili advokati koji pred Sudom BiH zastupaju u predmetima kriptovanih aplikacija.

Izneseni stavovi

– Povodom informacija objavljenih u pojedinim medijima i nekim javnim istupima, uz puno uvažavanje da se u javnosti mogu pojaviti različite interpretacije odluka međunarodnih pravosudnih institucija, kao branioci koji postupaju u krivičnim predmetima u kojima se kao dokazi provode komunikacije iz različitih kriptovanih aplikacija, a u vezi s odlukom Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra ove godine, željeli bismo na ovaj način doprinijeti upoznavanju javnosti s tom odlukom.

Kako su u odnosu na tu odluku izneseni stavovi da ista predstavlja sudsku odluku prema kojoj se ne može ispitivati zakonitost postupka kojim su prikupljani podaci sa kriptovanih aplikacija, smatramo potrebnim da ukažemo na šta se ta odluka zapravo odnosi, kao i na obrazloženje koje je ESLJP dao u toj odluci.

Pomenutom odlukom (a ne presudom), ESLJP je odbacio predstavke aplikanata, britanskih državljana, koje su podnijeli protiv Francuske. Odbacivanje, za razliku od meritornog odbijanja, predstavki znači da je ESLJP našao da nisu ispunjeni svi formalni prethodni uslovi za ispitivanje predstavke u meritumu.

U konkretnom slučaju, ESLJP je takvo odbacivanje predstavki obrazložio time da aplikanti nisu iskoristili djelotvorno pravno sredstvo kojim su pred nadležnim organima Francuske mogli osporavati validnost prikupljenih dokaza.

Pravna sredstva

Prema tome, radi se o jednoj vrlo specifičnoj situaciji koja je isključivo vezana za dvojicu aplikanata i način na koji su prikupljeni dokazi protiv njih, odnosno činjenicu da njih dvojica nisu prije podnošenja predstavki iskoristili sva pravna sredstva vezana za nezakonitost dokaza.

Preduslov iskorištavanja svih efektivnih pravnih sredstava prije podnošenja predstavke je temeljni princip rada i ne samo ESLJP već i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Predstavke aplikanata koje ne zadovolje ovaj prvi eliminatorni test, neće uopšte biti meritorno razmatrane.

Nije u tom smislu uopšte zanemarivo da se predmetna odluka odnosi na krivični postupak koji uključuje i Evropski istražni nalog kao institut koji je precizno regulisan Direktivom Evropske unije, te kao takav, može se slobodno reći, ne može imati direktnu primjenu na države van Evropske unije – ističe grupa bh. advokata koju čine Nermin Mulalić, Tatjana Vasić, Lejla Čović, Sabina Mehić, Nina Kisić, Jasmin Alikadić, Matteo Gadžić i Lejla Babić.

Odluka ESLJP

Dodaju da se ne može, stoga, uopšte govoriti da odluka ESLJP može imati bilo kakve, a posebno ne tako dalekosežne posljedice na bilo koji drugi postupak u bilo kojoj jurisdikciji, a kako se to u javnosti želi prikazati.

– Željeli bismo ovim putem pozvati i širu i stručnu javnost da se upoznaju sa sadržajem odluke ESLJP koja je dostupna na internet stranici tog Suda i na linku kažu bh. advokati.

 

Nastavi čitati

Preporučujemo

Trending