U utrci sa novom tehnologom mnogi stari zanati nestaju, a neki opstaju zahvaljujući samo zanatlijama koji iz ljubavi prema zanatu žele sačuvati tradiciju. U dobra stara vremena, kada je zanatstvo cvjetalo, pune ruke posla su imali: abadžije, arakijadžije, kujundžije, kazandžije, kaligrafi, kazazi, sarači, terzije, kovači, papudžije, šnajderi, vezilje…
Bilo je toliko zanatlija i zanata da su po njima ulice i kvartovi dobili imena, kao što je slučaj sa sarajevskom Baščaršijom: Sarači, Abadžiluk, Kazazi, Terzijska čaršija…
Zanatlije su bili “kadri da skuju i oblikuju sve što ljudi snuju”, o čemu možda najbolje kazuju stihovi sevdalinke: “Kujundžija, tako ti zanata,/skuj ti meni od zlata junaka!”
Nova tehnologija je mnoge zanate potisnula u zaborav, a neki odolijevaju vremenu zahvaljujući prije svega ljubavi zanatlija prema zanatu. Sve je manje istinskih zanatlija.
„U Kreševu se momak nije mogao oženiti koji nije znao potkovati jaje, a danas među mladima nema interesa za ovaj zanat – kaže kreševski kovač Ivan Ivičević koji je iz ljubavi prema kovačkom zanatu iskovao sjekiru tešku 46 kilograma, dvadeset puta težu od uobičajene. (Naj portal)
