Pratite nas

Zanimljivosti

ŠTA SE DEŠAVA SA SILIKONIMA POKOJNICA: Jedina stvar koju nosim u grob, vrijedili su svaku paru!

Published

on

Pogrebnik iz Arkanzasa, Džerald Ledford, otkrio je znatiželjnim pratiocima na TikToku šta se dešava sa silikonskim implantima pokojnica, i napravio haos na mreži. Njegov snimak pregledan je više od 380.000 puta, a sve je počelo jednostavnim pitanjem:

“Ukoliko žena ima implante da li se oni uklanjaju prije sahrane, ili ostavljaju? Da li se tijelo raspada i postaje kostur s vještačkim grudima?”

“Silikoni se ne uklanjaju. Oni su vaši, kupili ste ih ili dobili od nekoga. Zato ih nosite u grob”, odgovorio je Ledford.

On je objasnio kako teče procedura pripreme za sahranu:

“Ukoliko se tijelo balzamuje, tečnost će usporiti proces raspadanja. Ako nije balzamovano, vrlo brzo će se raspasti, ali će implanti i dalje biti tu”.

Ledfordovo otkriće izazvalo je gomilu komentara, mahom šaljivih, a jedan od korisnika je napisao:

“Zašto sada imam neodoljivu želju da vidim kostura sa silikonskim dodacima?!”

Istovremeno, oglasilo se i nekoliko žena koje su ugradile silikone.

“Dosta sam ih platila, drago mi je da ostaju sa mnom”, napisala je jedna, a druga se nadovezala: “Jedina stvar koju nosim u grob, vrijedili su svaku paru”.

Džerald Ledford godinama radi kao pogrebnik, a njegove dogodovštine prati više od dva miliona ljudi na društvenim mrežama, prenosi New York Post. (Naj portal)

Zanimljivosti

Bh. advokati se oglasili povodom pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava o kriptovanim aplikacijama

Published

on

U pojedinim medijima u Bosni i Hercegovini i regionu objavljene su pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra 2024. godine. Ona se odnosi na zakonitost kriptovane aplikacije Encrochat, povodom čega su se oglasili advokati koji pred Sudom BiH zastupaju u predmetima kriptovanih aplikacija.

Izneseni stavovi

– Povodom informacija objavljenih u pojedinim medijima i nekim javnim istupima, uz puno uvažavanje da se u javnosti mogu pojaviti različite interpretacije odluka međunarodnih pravosudnih institucija, kao branioci koji postupaju u krivičnim predmetima u kojima se kao dokazi provode komunikacije iz različitih kriptovanih aplikacija, a u vezi s odlukom Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra ove godine, željeli bismo na ovaj način doprinijeti upoznavanju javnosti s tom odlukom.

Kako su u odnosu na tu odluku izneseni stavovi da ista predstavlja sudsku odluku prema kojoj se ne može ispitivati zakonitost postupka kojim su prikupljani podaci sa kriptovanih aplikacija, smatramo potrebnim da ukažemo na šta se ta odluka zapravo odnosi, kao i na obrazloženje koje je ESLJP dao u toj odluci.

Pomenutom odlukom (a ne presudom), ESLJP je odbacio predstavke aplikanata, britanskih državljana, koje su podnijeli protiv Francuske. Odbacivanje, za razliku od meritornog odbijanja, predstavki znači da je ESLJP našao da nisu ispunjeni svi formalni prethodni uslovi za ispitivanje predstavke u meritumu.

U konkretnom slučaju, ESLJP je takvo odbacivanje predstavki obrazložio time da aplikanti nisu iskoristili djelotvorno pravno sredstvo kojim su pred nadležnim organima Francuske mogli osporavati validnost prikupljenih dokaza.

Pravna sredstva

Prema tome, radi se o jednoj vrlo specifičnoj situaciji koja je isključivo vezana za dvojicu aplikanata i način na koji su prikupljeni dokazi protiv njih, odnosno činjenicu da njih dvojica nisu prije podnošenja predstavki iskoristili sva pravna sredstva vezana za nezakonitost dokaza.

Preduslov iskorištavanja svih efektivnih pravnih sredstava prije podnošenja predstavke je temeljni princip rada i ne samo ESLJP već i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Predstavke aplikanata koje ne zadovolje ovaj prvi eliminatorni test, neće uopšte biti meritorno razmatrane.

Nije u tom smislu uopšte zanemarivo da se predmetna odluka odnosi na krivični postupak koji uključuje i Evropski istražni nalog kao institut koji je precizno regulisan Direktivom Evropske unije, te kao takav, može se slobodno reći, ne može imati direktnu primjenu na države van Evropske unije – ističe grupa bh. advokata koju čine Nermin Mulalić, Tatjana Vasić, Lejla Čović, Sabina Mehić, Nina Kisić, Jasmin Alikadić, Matteo Gadžić i Lejla Babić.

Odluka ESLJP

Dodaju da se ne može, stoga, uopšte govoriti da odluka ESLJP može imati bilo kakve, a posebno ne tako dalekosežne posljedice na bilo koji drugi postupak u bilo kojoj jurisdikciji, a kako se to u javnosti želi prikazati.

– Željeli bismo ovim putem pozvati i širu i stručnu javnost da se upoznaju sa sadržajem odluke ESLJP koja je dostupna na internet stranici tog Suda i na linku kažu bh. advokati.

 

Nastavi čitati

Preporučujemo

Trending