U našem društvu poslovi se još uvijek na neki način dijele na “muške” i “ženske”, pa se često iznenadimo kada čujemo da žena vozi kamion ili, recimo, radi kao zavarivač. Sličnih slučajeva bilo je u Prijedoru, Krupi, a sada imamo i priču iz Travnika.
Riječ je o Travničanki Enesi Lugonja, jedinoj dami zavarivačica na ovim prostorima. Predrasude je, kaže, ne zanimaju. Želi da bude najbolja u svom poslu, što joj i polazi za rukom, jer radi kao varioc u tvornici električnih bicikala u firmi GS TMT u Travniku.
“Ako se nešto zaista želi – granice ne postoje” laže Enesa.
Enesa je u ovoj struci pronašla sreću i zadovoljstvo. Brzo je pronašla zaposlenje. I sve što želi jeste da napreduje i bude još bolja! To što je jedna od rijetkih žena varilaca, ne smeta joj. Naprotiv. Predrasude o muškim i ženskim poslovima su, kaže, davno prevaziđene. Iako dama, po sposobnostima i kreativnosti je rame uz rame s muškim kolegama, ako ne i više od toga.
Sve je krenulo tao što je kompanija GS-Tvornica mašina Travnik organzirala tromjesečnu besplatnu obuku za zavarivače, koja je inače prilično skupa za uslove nezapolenih mladih ljudi. Na konkurs apliciralo devet žena, sedam ih odustalo prije početka obuke. Ostale su Selma Hrustanović (19) i Enesa Lugonja (30), koje su postale svojevrsni ambasadori jednakosti u poimanju muških i ženskih poslova, žene koje ruše predrasude i mnoge moticviraju.
Enesa kaže da u ovom poslu nema neke fizičke prepreke da se žene njime bave. Uz to želi da dokaže da je jednaka muškarcima u ovom poslu.
“Moj brat radi u ovoj kompaniji kao zavarivač te sam se kroz njega upoznala sa detaljima i ocijenila da bih željela i mogla raditi ovaj posao. Kad sam se prijavila imala sam podršku roditelja i brata. Smatram da ovaj posao nije uopšte težak za žene, ali da nam je potrebno više volje i upornosti zbog tog tradicionalnog stava prema ženama. Ja ću istrajati i dati sve od sebe da uspijem u ovom poslu. Imam iskustva u tekstilnoj i kožnoj proizvodnji i uslove ovog rada smatram boljim”, kaže Lugonja. (Naj portal)
