Pratite nas

Zanimljivosti

Žene se posvađale oko toga koliko treba da traje se*sualni odnos: MARATONCI ILI ZEČIĆI!

Published

on

Partneri ponekad imaju drugačije želje po pitanju toga koliko bi se*sualni odnos trebao da traje. U suštini bitno je da i jedno i drugo uživaju, a žene su sada otkrile koliko bi odnos trebao da traje.
Zapravo mnogi muškarci su u zabludi kada misle da je poželjno da traje satima, a žene zapravo žele da ne traje duže od 20 minuta.

Stručnjakinja za seks iz Australije, Nađa Bokodi kaže da se tim pitanjem pozabavila nakon što je sa prethodnim partnerom bila sretna da se odnos završi posle 20 minuta, dok je on želio da to traje satima.

“Poslije sat i po vremena sam prekinula naš se*s maraton. Cjelonoćni odnosi su možda bili uzbudljivi u mojim dvadesetim, ali poslije 30. jedina produžena fizička aktivnost koju želim je da podižem grickalice do usta dok gledam svoju omiljenu emisiju”, rekla je ona.

Nađa je zatim uradila istraživanje i pronašla jedno iz 1948. koje je pokazalo da tri četvrtine muškaraca doživi vrhunac poslije dva minuta. Međutim, jedno istraživanje iz 2008. je utvrdilo da prosječan se*sualni odnos traje između tri i sedam minuta, dok je treća studija pokazala da se*s može da traje od 33 sekunde do skoro sat vremena.

“Zanimljivo, dok istraživanja uglavnom pokazuju da je ženama potrebno duže vremena da dožive orgazam, uglavnom su muškarci, a ne žene, ti koji prijavljuju da bi voljeli da se*s traje duže. To, na kraju krajeva, može biti zbog uticaja pornografije”, smatra stručnjakinja.

Ona je istakla da se najmanje četvrtina mladih ljudi oslanja na pornografiju kao oblik se*s edukacije, te da nije čudno što se većina njih osjeća loše ako “ne izdrže” duže do deset minuta.

“Istina je da ne postoji odgovor koliko bi se*s trebalo da traje. Kod nekih od nas može da traje cijelu noć. Kod drugih traje kraće, a poslije žele da gledaju TV i spavaju”, poručila je Bokodi.
Inače, interesantni su i komentari žena na jedan video na TikToku, u kojem su pitali žene koliko bi po njihovom mišljenju se*s trebalo da traje.

“Ko, ba, ima seks sat vremena? Ne, nema šanse. Petnaest, dvadeset minuta maksimum. Poslije toga, skidaj se sa mene, gospodine”, “Poslije 15 minuta u glavi pravim spisak za kupovinu”, “Žao mi vas je. Ja sam sa svojim muškarcem 20 godina i se*s nam traje satima. Dva ili tri sata, uživamo”, neki su od komentara. (Naj portal)

Zanimljivosti

Bh. advokati se oglasili povodom pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava o kriptovanim aplikacijama

Published

on

U pojedinim medijima u Bosni i Hercegovini i regionu objavljene su pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra 2024. godine. Ona se odnosi na zakonitost kriptovane aplikacije Encrochat, povodom čega su se oglasili advokati koji pred Sudom BiH zastupaju u predmetima kriptovanih aplikacija.

Izneseni stavovi

– Povodom informacija objavljenih u pojedinim medijima i nekim javnim istupima, uz puno uvažavanje da se u javnosti mogu pojaviti različite interpretacije odluka međunarodnih pravosudnih institucija, kao branioci koji postupaju u krivičnim predmetima u kojima se kao dokazi provode komunikacije iz različitih kriptovanih aplikacija, a u vezi s odlukom Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra ove godine, željeli bismo na ovaj način doprinijeti upoznavanju javnosti s tom odlukom.

Kako su u odnosu na tu odluku izneseni stavovi da ista predstavlja sudsku odluku prema kojoj se ne može ispitivati zakonitost postupka kojim su prikupljani podaci sa kriptovanih aplikacija, smatramo potrebnim da ukažemo na šta se ta odluka zapravo odnosi, kao i na obrazloženje koje je ESLJP dao u toj odluci.

Pomenutom odlukom (a ne presudom), ESLJP je odbacio predstavke aplikanata, britanskih državljana, koje su podnijeli protiv Francuske. Odbacivanje, za razliku od meritornog odbijanja, predstavki znači da je ESLJP našao da nisu ispunjeni svi formalni prethodni uslovi za ispitivanje predstavke u meritumu.

U konkretnom slučaju, ESLJP je takvo odbacivanje predstavki obrazložio time da aplikanti nisu iskoristili djelotvorno pravno sredstvo kojim su pred nadležnim organima Francuske mogli osporavati validnost prikupljenih dokaza.

Pravna sredstva

Prema tome, radi se o jednoj vrlo specifičnoj situaciji koja je isključivo vezana za dvojicu aplikanata i način na koji su prikupljeni dokazi protiv njih, odnosno činjenicu da njih dvojica nisu prije podnošenja predstavki iskoristili sva pravna sredstva vezana za nezakonitost dokaza.

Preduslov iskorištavanja svih efektivnih pravnih sredstava prije podnošenja predstavke je temeljni princip rada i ne samo ESLJP već i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Predstavke aplikanata koje ne zadovolje ovaj prvi eliminatorni test, neće uopšte biti meritorno razmatrane.

Nije u tom smislu uopšte zanemarivo da se predmetna odluka odnosi na krivični postupak koji uključuje i Evropski istražni nalog kao institut koji je precizno regulisan Direktivom Evropske unije, te kao takav, može se slobodno reći, ne može imati direktnu primjenu na države van Evropske unije – ističe grupa bh. advokata koju čine Nermin Mulalić, Tatjana Vasić, Lejla Čović, Sabina Mehić, Nina Kisić, Jasmin Alikadić, Matteo Gadžić i Lejla Babić.

Odluka ESLJP

Dodaju da se ne može, stoga, uopšte govoriti da odluka ESLJP može imati bilo kakve, a posebno ne tako dalekosežne posljedice na bilo koji drugi postupak u bilo kojoj jurisdikciji, a kako se to u javnosti želi prikazati.

– Željeli bismo ovim putem pozvati i širu i stručnu javnost da se upoznaju sa sadržajem odluke ESLJP koja je dostupna na internet stranici tog Suda i na linku kažu bh. advokati.

 

Nastavi čitati

Preporučujemo

Trending