Folk zvijezda Jana Todorović se prisjetila vremena kada je počinjala, te kako je završila u u Njemačkoj, a nakon toga na vrhu estradne ljestice na Balkanu.

“Završila sam školovanje, zaposlila sam se kao nastavnica muzičkog vaspitanja. Već sam bila ozbiljna djevojka, djeca su me obožavala u školi, bila sam miljenica u selu. Radila sam u tri škole, a paralelno sam nastupala sa najjačim bendom u to vrijeme. Onda je došla Marina Živković u jednu prelijepu baštu u Kosovskoj Mitrovici u domu JNA, ja sam tamo pjevala, ona je kasnila, bašta je bila krcata. Tada sam skidala Snežanu original, pa Draganu, Cecu… I Marina uzima mikrofon: „Dragi Kosovci, vi ne znate kakvo blago imate, učinilo mi se da čujem Draganu i Cecu”. Pozvala me je da dođem za njen sto i rekla mi je: „Je l’ bi išla negdje? Koja boranija sve snima i pjesme i ploče, a ti sjediš ovdje na Kosovu” i ja rekoh: „Pa da, ali ja radim u školi, vezana sam za bend” i ona je rekla: „Ne, ja tebe šaljem za Njemačku” i ja rekoh: „Kakva Njemačka, neće me pustiti roditelji, nema šanse”. Ona je rekla: „Imam sina od dobrog prijatelja, on otvara restoran u Minhenu, dečko je tvoja generacija, situiran je, perspektivan, vrijedan”.

Tada Jana ni u snu nije mogla pomisliti da se radi o čovjeku njenog života.

“U top vrijeme, 1997. Godine brat mi je dotjerao iz Švajcarske “opel vectru”, ja ujutru pijem kafu i istjeram auto iz garaže, da ga gledam dok pijem kafu. Radila sam sa bendom, a Ivan me je zvao jedno mjesec dana. Marina je gostovala u junu i dok je Ivan došao do avgusta mjeseca, ja sam radila svaki dan, i on nije mogao da me dobije na telefon.

Došao je sa djevojkom iz Minhena i rekao je sebi: „Još jednom ću probati da je pozovem, ako se ne bude javila, nemam šta da tražim” i jednog dana kaže moja sestra: „Ja danas idem kući, ali molim te, zvaće neki Todorović, ja više ne znam šta da mu kažem”. A ja nemam pojma da je to preporuka od moje kume Marine i javim se, spremam se za slijedeću tezgu i sjećam se kao da je juče bilo, zove me i kaže: „Ćao, ja sam po preporuci Marijane Živković”, nije ni znao pravo ime, zbunio se i kaže: „Čuo sam sve najbolje o tebi, da lijepo pjevaš, otvaram lokal tu i tu, da li postoji šansa da dođeš bez benda, ja sam našao bend”, ja kažem: „Ili da dođemo svi ili ništa od tog posla”, onda je njemu nešto zaigralo i kaže: „Javiću se malo kasnije” i rekao je: „Čim neće bez benda, onda je djevojka prava”.

Pitao me je za snimak da čuje kako pjevam, rekla sam mu da dođe u Leposavić, da radimo u jednoj prelijepoj bašti, kaže: „Važi, doći ću”. Čekamo ga ja i moj tadašnji bivši momak, koji je bio sa mnom u bendu, i koleginica, a on je došao sam. Taj moj bivši se vozio sa Ivanom, a koleginica i ja u „vektri” 200 na sat. Moj bivši je tada rekao Ivanu u kolima: „Samo da znaš, ova crna u autu, to mi je ozbiljna duga veza” i Ivan kaže: „Okej”. Onda smo stigli u Leposavić, Ivan mi kaže: „Nisi mi se svidjela kako si se obukla, nisi bila moj tip”, kada smo pričali poslije toliko godina, ali kaže: „Kada si uzela da pjevaš!”. Mi dogovaramo da ide cijeli bend da svira kod njega, i za dva dana se desi ljubav. On ostavlja dkevojku, ja dečka…

Na pitanje kako je izgledalo upoznavanje sa njegovim roditeljima, Jana priča:

“Nije bilo lako, baš zbog toga što je odrastao u Minhenu. Njegov otac je ozbiljan biznismen, ozbiljan čovjek, majka isto. Kada sam krenula za Minhen, nisam razmišljala kako će oni da reaguju, da su ga pitali: „Šta će ti pjevačica?”, tako je nastala ta pjesma. Ivan i ja smo se upoznali, poslije sedam, osam mjeseci smo krenuli da radimo album. Njegovi su primijetili da je to zaista ozbiljno, ali su htjeli da provjere ko sam, šta sam, odakle sam… A kada su me upoznali, kao da sam im rođeno dijete, uopšte me ne odvajaju od svoje djece. (Naj portal)

PROČITAJTE I OVO:

Jana Todorović trebala je nastupati kao Gara: SREĆA DA JE SAŠA POPOVIĆ SKONTAO DA “GARA” MOŽE BITI I KRAVA!