U vremenima kada su bili na vrhuncu slave Marinko Rokvić i Nada Topčagić su svaki na svoj način u estradnim kuloarima su bili predmet ogovaranja. Rokvića su zvali “napuhani” paun jer je na sve gledao s vidine, a Nadu torokuša, jer nikada nije stajala. Pričala je, kažu, i u snu.

Oboje su bosanske gore list, ali su karijere i porodične živote izgradili u Beogradu. Bili su ekskluzivci Produkcije gramofonsjih ploča RTV Beograd, danas RTS.
Na jednoj jugoslovenskoj turneji zajedno su nastupali sa još nekoliko estradnih zvijezda. Radili su dnevno po dva koncerta. Prvi su imali u Novom Selu kod Zagreba, a drugi – večernji u Osijeku.

U toj menadžerkoj i pjevačkoj pohlepi svaka minuta je dragocjena. Marinku, kao I ostalim učesnicima turneje se žurilo, jer su već kasnili. IZbjegavali su kontakte sa organizatorima i publikom. Jedino je Nada Topčagić stala, pa počela da dijeli autograme i reklamne svoje sličice, raspričala se sa publikom…

Nekoliko puta su je kolege zvale, ali ona nije reagovala. Tada Marinko Rokvić uzima stvar u svoje ruke. Izlazi iz kombija, povuče Nadu za kosu, počasti je sa nekoliko sočnih izraza. Ogorčena na njegov postupak, Topčagićeva je “opružila jezik” te ubotrijebila noge I ruke da se sa njim obračuna.

“Šta hoćeš ti, naduvena žabo – vrisnula je, a onda ga počela udarati nogom u cjevanicu. Marinko joj zvekne šamar, ona njega opet u cjevanicu… Sve žešće i jače su se udarali, a onda se Nada sjetila gdje najviše boli – Marinka je zveknula među noge.

Ko zna kako bi se sve završilo da ih nije rastavio Bora Drljača. (Naj portal)