Čuvena Karađorđeva šnicla, nastala je iz nužde, 1956. u beogradskom „Golfu“. Stalni gost restorana u to vrijeme bila je spikerka Radio Beograda, Ruskinja.

Često je naručivala kijevski kotlet, međutim, jednom prilikom Mića nije imao baš sve sastojke za to jelo, pa je morao da se snađe. U šniclu je stavio kajmak, urolao, ukrasio u obliku Karađorđeve zvijezde i poslužio gošći. Kada ga je upitala kako se jelo zove, u trenutku je smislio i ime: šnicla Karađorđe, ispričao je Milovan Mića Stojanović.

Mića Stojanović prezentovao je jelo tek 1967. u Beogradu, na takmičenju kulinara inovatora, ali manje je poznato da nikada nije uspio da patentira recept za ovo čuveno jelo po kome ga svi spremaju sv. Uvijek bi dobijao objašnjenje da je „Karađorđeva šnicla“ uobičajen naziv za uobičajenu stvar. Ipak, svi znaju ko ju je izmislio i zna se da je kajmak izdvaja i razlikuje od sličnih jela.

Šnicla se sastoji iz prženog rolovanog telećeg ili svinjskog mesa punjenog kajmakom, prethodno uvaljanog u izmućena jaja i prezle. Obično se servira sa tartar sosom, limunom, barenom boranijom i pomfritom.

POTREBNI SASTOJCI: 800 g teletine od buta ili svbinjskog fila, 80–90 g starog ili zrelog kajmaka, 30 g brašna, 1 jaje, 30 g prezli, ulje, so

Za tartar sos: 5 žumanaca, 50 g senfa, 1 l ulja, 70 g krastavčića, 10 g kapra, 50 ml bijelog vina, so, sok od 1/2 limuna

File zasijecite do sredine da dobijete šniclu velike površine. Šniclu izradite tučkom za meso. Jednu ivicu šnicle malo više istanjite da bi se laške zalijepila kad se urola.

Uz deblju ivicu rasporedite kajmak i oblikujte u valjak. Šniclu uvijte u rolnu i viškove sa strane malo utisnite unutra da kajmak ne izlazi.

Punjeno meso uvaljajte u brašno i višak brašna otresite. Zatim umočite u umućeno jaje sa svih strana. Uvaljajte u prezle, pa panirano punjeno meso malo valjajte na čistoj površini da prezle bolje prionu. Pržite u vreloj dubokoj masnoći da porumeni sa svih strana.

Sve sastojke za tartar sos stavite u blender, umutite i servirajte ga uz šniclu. (Naj portal)