Nahid i Zubejda su iz Han Bile u doline Lašve. Roditelji su šestero djece, a penzija ne prelazi 380 KM. Sa tom crkavicom ne mogu sastaviti “kraj s krajem”, pa su odlučili da “honorarno zarađuju”.
Na rudničkom odlagalištu kopaju i traže ostatke uglja. Crn ugalj, ali čist obraz! Zubejda kaže da sama “nabere” po 14 vreća uglja, a jedna vreća im donosi 10 KM.
“Do sada smo “nabrali” 15 tona. Mi letimo i čim vidimo kamion i grabim. Neću krasti, pošteno radim. Znale su mi biti rane po nogama. Mogli smo film snimiti. Mi smo berači uglja.– kaže Zubejda.
Imaju šestero djece, neki se još školuju, a i to košta.
“Tri mjeseca berem ugalj, a valja platiti kartu, pribor. Na izmaku sam, nije ovo posao za ženu, nisam ja za ovo.Neće žene ovo raditi, ovo je iz poniženja, ali mene nije stid – kaže Zubejda dok pokazuje kako kopa i traži ugalj koji “valja”.
Kaže da zna sanjati kamione sa ugljem. Na odlagalište ponesu ručak i kafvu, kući ode da prespava iščekujući kad će kamion doći.
Puno bi, kaže, više postigla da joj je i muž čestitiji, ali da joj on ne da da puno radi. Želja joj je da ima dobre rukavice koje joj se neće lahko poderati.
“Sabiramo i ciglu. Kažem mužu da nam odzida šadrvan da uživam dok sam živa – kaže Zubejda.
Bave se i poljoprivredom, imaju i koze, a kaže da od umora zaspe sjedeći. (Naj portal)
