Direktor škole oženio se sestrom školskog domara koji radi sa njim, pa je, na osnovu tazbinske veze, bio zainteresiran da mu pomogne. Naime, kad god bi neki učitelj izostao s nastave, direktor bi rekao svome šuraku:

”Idi i održi učenicima čas umjesto učitelja.”

Malo po malo, u nedostatku nadzora, direktor je postavio svog šuraka kao učitelja u školi.

Dani su prolazili, a onda je direktor škole napredovao i postao direktor agencije za razvoj obrazovanja, a njegov šurak je postao direktor škole.
Prošlo je izvjesno vrijeme i zet je postao ministar obrazovanja, pa je svog šuraka postavio za direktora agencije za razvoj obrazovanja.

Kancelarija, luksuzni automobil, posluga i nastavnici oko njega, svi mu laskaju i utrkuju se ko će mu donijeti kafu i novine.

Jednog dana, dok je pregledavao novine, za oko mu je zapeo naslov:

”Ministar obrazovanja odlučio je formirati komisiju za ocjenjivanje diploma radnika i provjeru njihovog obrazovnog nivoa”.

Domar je bio zbunjen i uspaničen, uplašio se da će biti otkriven. Ta, on je obični domar i nema diplomu koja ga kvalificira za poziciju na kojoj se nalazi. Zgrabio je slušalicu i pozvao svoga zeta, ministra obrazovanja, i rekao mu:

”Dragi zete, znaš li ti da ja nemam diplome i da će me tvoja odluka o reviziji diploma razotkriti i osramotiti?!”

Ministar obrazovanja se grohotom nasmijao i rekao mu:

”Ne boj se, direktore, postavio sam te za šefa ocjenjivačke komisije.” (Naj portal)