Kontrola emocija je jedan od najvećih životnih izazova, a borba da zadržimo hladnu glavu traje gotovo čitavog života i nekad je bijemo svaki dan.
Emocije nekada treba ugušiti, nekada prećutati i stati na zemlju kada bismo najradije ekplodirali. Za jezik se grizemo kako bi sačuvali harmonične odnose, ili sačuvali mir u kući, prenosi Krstarica.
Ali, zapravo, ono što bi nam efikasnije očuvalo odnose jeste da se otvorimo i kažemo šta mislimo. To će nam pomoći i da sačuvamo zdravlje, jer ga gutanje i neutralisanje razbuktalih emocija i te kako narušava!
Žene su te koje se češće odlučuju za ćutanje i gašenje vatre u sebi u odnosu na muškarce, ali danas ni žene galamdžije nisu tako rijedak slučaj kao nekada. I evo zašto su u pravu!
Ućutkivanje sebe;
Ovo obično rade ljudi koji se plaše da izraze svoje emocije i mišljenje. Oni se zapravo plaše da će to što kažu povrijediti bliske ljude i pokvariti odnose sa porodicom, prijateljima, kolegama… Biraju tišinu jer ne žele raspravu, ali ne shvataju koliko je to za njih dobro iz dva razloga – žene galamdžije kažu ono što misle, pa otvaraju mogućnost da dobiju ono što žele, a istovremeno izbacuju stres i emocije koje se nakupljaju u njima.
Više vike, manje stresa
Vikanje je jedan od najboljih načina da negativne emocije, stres i frustracije izađu iz tijela. Poznato je da je hronični stres uzrok mnogih, pa i najtežih oboljenja, pa su, logično, žene koje ga kroz galamu izbacuju iz sebe mnogo zdravije.
Fizičke posljedice sakrivanja emocija; “Fasada” radosti i mirnoće ne znači da je i u duši tako. Najčešće je koriste ljudi koji se plaše odbijanja, a javlja se i kod muškaraca i kod žena širom svijeta. Ipak, u trenutku kada se svim silama trudite da pokažete kako je sve u redu, a u sebi praktično umirete, pritisak i nivo šećera rastu.
Ako je ovo hronična pojava, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se značajno povećava. Izrazite emocije na zdav način; Iako je podizanje glasa sjajan način da se oslobodite negativnih emocija, ne bi trebalo govoriti baš sve što vam padne na pamet ili vrištati po cijeli dan, jer ćete tako možda otjerati bliske ljude od sebe.
Koliko je važno da izbacite negativnost i stres, toliko je važno i poštovanje – kako sebe, tako i drugih. (Najportal)
Mjesec je novembar, a u Sarajevu pao prvi snijeg. I, kako obično biva sa vremenskim nepogodama veći dio građana koristi usluge taksista grada Sarajeva. A takom mog kratkog boravka u Sarajevu bio sam i ja njihov potrošač.
Osmijeh od uha do uha
Iskreno, obično se ne vozim Sarajevo taxijem iz nekih mojih prijašnjih loših iskustava sa tom firmom. Ali, ovaj put mi se mnogo žurilo i nisam birao, a prvi taksi koji sam zaustavio bio je upravo Sarajevo taxi. I, tako sjedam u auto, a odmah po ulasku dočeka me osmijeh vozača, kako se kaže u narodu, od uha do uha. Dečko jako mlad, veseo, komunikativan.
Pruža ruku da se upoznamo i reče da se zove Edin Čaušević. Vidio sam da je po godinama veoma, veoma mlad, pa moja novinarska znatiželja nije mi dala mira, pa ga upitah za godine. I, tako započe naša veoma zanimljiva komunikacija.
– Ja sam najmlađi taksista u Sarajevu, ako ne i u BiH ili bolje rečeno u Evropi. Imam samo 19 godina i naslijedio sam zanimanje moga oca, koji je bio dugogodišnji taksista u Sarajevu. Ustvari ovo je porodišni posao i naša porodična tradicija. Ima još mladih taksista, ali ja sam opet najmlađi od njih, jer ta neka starija generacija i generacija mog oca polagano odlaze u penziju, pa mi djeca preuzimamo. Nastavljamo zanimanje i posao kojim su se oni bavili. Moram da kažem da se mi mladi taksisti svi držimo zajedno, pazimo jedni na druge – rekao nam mladi Edin.
Njihovo dijete
Kako su te prihvatili stariji taksisti?
– Veoma, veoma lijepo. Mog tatu su svi poznavali i poštovali, ustvari prihvatili su me kao da sam njihovo dijete, što realno i jesam. Veoma često me kontaktiraju, nude pomoć pitaju me da li znam sve ulice, kako se općenito snalazim u poslu. Ali, mi ove mlađe generacije više sa tim nemamo problema, svi imamo ove pametne telefone, aplikacije. Jednostavno posao taksiste je veoma, veoma zanimljiv.
Po ulasku odmah sam primijetio da si veoma komunikativan, nasmijan.
– Iskreno taksisti su ogledalo svakog grada, ambasadori svakog grada. Jer svaki stranac koji dođe u grad većinom sjedne u taksi i, prvi njihov susret sa nekim recimo iz Sarajeva je upravo vozač taksija. Jednostavno taksista stvara prvi utisak o jednom gradu. Ja govorim više stranih jezika tako da mi je to jedna olakšavajuća okolnost po pitanju ovog posla i komunikacije sa ljudima.
Edin Čaušević osim što vozi taksi, uporedo sa poslom je i student.
– Da, tako je. Studiram informatiku, softverski inžinjering je bio moj izbor. To je ono što ima smisla uz ovaj posao koji radim. Jer u ovom poslu sam slobodan, nemam ograničeno vrijeme, tako da mogu da studiram.
Student Informatike
Kada završiš studij da li ćeš se nastaviti baviti taksijem?
– Jedno sigurno znam, da porodični posao neću ostaviti, ali vidjet ću šta će mi još život donijeti i gdje će da me odvede. Sa informatikom se može raditi iz svakog dijela našeg lijepog Sarajeva, tako da nismo ograničeni sa mjestom gdje se u tom trenutku nalazimo. A, meni je to veoma bitno da imam tu neku slobodu, koja meni mnogo znači.
Na pitanje da li je teško biti taksista u Sarajevu, Edin je odgovorio:
– Za mene zaista nije, jer mi svi mladi, pa tako i ja puni smo energije, elana. Meni se lično sviđa što upoznajem nove ljude, jedino je saobraćaj u Sarajevu malo specifičan. Ali, za mene je Sarajevo super u poređenju sa drugim gradovima u Evropi i regionu.
Da li se plašiš noćne vožnje, da li je bilo neprijatnih situacija?
– Da budem iskren, kako ja tako i moje kolege, mislim na ovu mlađu generaciju, mi baš biramo. Izbjegavam ili izbjegavamo da vozimo ljude koji su pijani ili pod dejstvom nekih od zabranjenih supstanci. Za sada zaista nisam imao nikakvih neugodnih situacija. Nekad ljudi to pogrešno shvate, ali zbog moje ili naše sigurnosti mi zaista biramo u trenutku koga ćemo da primimio u auto.
Siguran sam da je mnoge od vas koji ste ovo čitali, dirnula ova iskrena priča veselog i mladog sarajevskog taksiste Edina Čauševiča, čiji broj vozila je je 309 Sarajevo taksi.
Svaki nepoznati putnik, stranac koji uđe u njegov automobil shvatit će odmah koliko je Sarajevo, koliko je Bosna i Hercegovina gostoljubljiva zemlja i zemlja sa dosta mladih i veoma pametnih i talentiranih ljudi.
