Danas niko nema vremena da uživa u hrani i natenane žvaće svaki zalogaj, ali to sve nas može mnogo da košta. Nisu bez razloga naši stari govorili “sjedi, pa jedi”.

Rezultati nedavno sprovedenog istraživanja pokazali su da je za zdravlje važno ne samo šta jedete, već i koliko brzo hrana nestaje iz vašeg tanjira.

Japanski naučnici pratili su 1.083 odrasle osobe tokom pet godina, a ispitanici su bili podijeljeni u tri kategorije, na osnovu toga koliko brzo jedu: “sporo”, “normalno” i “brzo”.

Na početku studije, niko od dobrovoljaca nije patio od metaboličkog sindroma, što znači da niko od njih nije imao najmanje tri od slijedećih faktora – gojaznost u predjelu stomaka, nizak nivo HDL holesterola, povišene trigliceride, povišen krvni pritisak ili šećer u krvi. Loše vrijednosti najmanje tri od ovih navedenih kriterijuma ukazuju na povišeni rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa, i jednim imenom ovo stanje zove se metabolički sindrom.

Pet godina kasnije, kad su ponovo popunjavali isti upitnik, ispostavilo se da se kod 84 ispitanika razvio metabolički sindrom, a sudeći po rezultatima studije objavljene u stručnom časopisu Circulation, većina ih je bila iz grupe koja je izjavila da “brzo jede”. Osobe koje se hrane “s nogu” imaju za 89 odsto viši rizik od razvoja metaboličkog sindroma od onih koje jedu sporije.

Ali, to nije sve što su naučnici zaključili. Ispitanici iz grupe koja je brzo jela tokom pet godina dobili su više kilograma, povećao im se obim struka i nivo šećera u krvi bio im je viši nego kod ispitanika koji su naveli da jedu sporije.

Ljekari kažu da je to povezano sa činjenicom da je mozgu potrebno neko vrijeme da obradi činjenicu da ste siti, a sve dok se to ne dogodi, vi nastavljate da jedete.

– Kad ljudi jedu brzo, oni nastavljaju da jedu i nakon što prestanu da osjećaju glad. Takođe, kod osoba koje jedu brzo skokovi nivoa šećera u krvi su značajniji, a to može da dovede do inzulinske rezistencije – kaže dr Takajuki Jamai sa Univerziteta u Hirošimi, koji je vodio ovo istraživanje.