Rijad Rahmanović ide ka finalu “Zvezda Granda”

Kako se približava finale popularnog i najgledanijeg muzičkog regionalnog takmičenja „Zvezde Granda“ tako sve više raste pobjednička groznica takmičara koji su na korak do finala.

Jedan od njih je i popularni Bosanac iz Donjeg Vakufa Rijad Rahmanović. Nakon što je zajedno s kolegama, koji su u timu Violete Viki Miljković proveo nekoliko dana u prelijepom Istanbulu, Rijad se ponovno vratio u kolotečinu života. Što ispunjenu porodičnim/privatnim obavezama, ali tako i poslovnim. Naš poziv Rijada je zatekao kako nam je rekao, na „baušteli“ ili na građevini. A o čemu se radi pojasnio nam je odmah na početku razgovora.

Kuća u Bugojnu

– Mora se i treba se misliti na budućnost. Naime, moja supruga i ja kupili smo jednu kuću u Bugojnu. Planiramo kada sve bude gotovo da se iz Donjeg Vakufa preselimo u Bugojno. Naravno, mogli smo mi i u Donjem Vakufu ostati, ali Bugojno je na neki način veći grad. Tu sam dosta vezan i za neke druge poslove, tu mi je i teretana, jednostavno dosta toga je tu, što u Donjem Vakufu nemam. Ali, iskreno rečeno ova kuća koja se nudila na prodaju u Bugojnu je baš nekako po našem ukusu. Bila je to nešto starija kuća, pa je sada renoviramo i činimo sve da je prilagodimo našim uslovima života.

Očigledno je da se dosta toga promijenilo u tvom životu, nabolje naravno?

– Da, baš tako. Ali, što je interesantno to se sve desilo prošle godine. Dijete, pa ova kuća koju smo kupili, pa ponovni povratak u Grand. Za sebe mogu da kažem da sam baš sretan u životu. A, od života kao i svaka normalna osoba očekujem još dosta toga pozitivnog. Ali uvijek kažem, samo zdravlja za mene i porodicu. Dat ću sve od sebe da dosta toga ostvarim kako poslovno isto tako i privatno.

Ponovno si u Zvezdama Granda?

– Da , tako je. Kada sam dobio poziv od Viki Miljković da se ponovno vratim u takmičenje, malo sam po tom pozivu razmišljao. Iskreno, da me Violeta nije pozvala ne znam da li bi se ikad više vratio. Stvarno sam imao posla, dosta sam radio. Ali jednostavno jednu divnu osobu kao što je Violeta nisam mogao odbiti. Bio sam pomalo skeptičan kako će to sada sve izgledati. Na meni je bila velika odgovornost, jer sam prije tokom takmičenja bio dobar. Sada je trebalo sve to opravdati. Ali, Violeta, Taške i ja smo se dobro pokazali, tako da se krećemo ka finalnoj večeri, pa ćemo vidjeti dokle ćemo stići.

Od koga najviše strepiš tokom takmičenja, mislim na članove žiriji i zbog čega?

– Iskreno, Marija i Bosanac. Kad god izađem da pjevam njima je to nedovoljno. Eto, od njih strepim, ali ne dam se još.

Sličan vokal

Zahvaljujući tebi tokom takmičenja živi i pokojni Marinko Rokvić. Često pjevaš njegove pjesme?

– Da, tako je. Posebno tokom ovog takmičenja. U pitanju su neke Marinkove pjesme kroz koje sam ja nekako osjetio samog Marinka, da sa tim pjesmama mogu sebe na neki način najbolje da prezentiram. Recimo pjesmu „Sam u sobi u dalekom svijetu“ iz 1981. godine još nikada niko nije pjevao takom takmičenja. Kada sam jednog dana došao u Beograd kod Viki i Tašketa pitaju me oni šta sam spremio za takmičenje. Ja sam predložio neke pjesme, ali nisu bili zadovoljni. Onda im kažem da imam jednu Marinkovu pjesmu koju sam pjevao tokom vožnje i koju sam snimio. Ja im pustim taj snimak i, Viki odmah na prvu kaže, to je to! Hvala Bogu pa je moj i Marinkov vokal sličan, pa mi sve njegove pjesme odgovaraju.

Na Violetin poziv boravio si u Istanbulu?

– Kolegica Beta nije mogla da ide sa nama, tako smo išli Elsan, Petar i ja. Bio sam jako, jako pozitivno iznenađen. Hajdemo reći u neku ruku i počastvovan pozivom da idem za Istanbul. Pa kako da taj poziv ne prihvatim. Ovom prilikom se Violeti još jednom od srca zahvaljujem. Mislim da smo mi njeni kandidati privilegovani u odnosu na druge takmičare. Ne vjerujem da će neko od drugih mentora svoje kandidate povesti ili odvesti na jednu takvu destinaciju.

Ljudskost i iskrenost

Eto, to je još jedan razlog zbog čega sam se odazvao njenom pozivu za ponovno takmičenje i uvijek bih. Puna je neke dobrote, ljudskosti, iskrenosti, poštovanja… Elsan, Petar i ja se nismo nešto posebno mnogo poznavalli, osim sa snimanja. Sada smo bili u istom hotelu, 24 sata zajedno, obilazili smo grad, šetali, pjevali po istanbulskim ulicama. Tokom dana smo vježbali, a noću se provodili. Spojili ugodno sa korisnim.

Razmišljaš li da ćeš stići do finala?

– Ne da razmišljam, ja planiram da dođem. To je za sada jedan od mojih prioriteta i životnih ljestvica ka vrhu. Ali, ako se to i ne desi jednostavno ću tu ljestvicu preskočiti i nastaviti dalje svojim estradnim putem, da li dolaskom ili nedolaskom do finala. Mislim da mogu i da zaslužujem da dođem do finala. Ali, ima tu i nekih faktora koji mogu na sve utjecati. Može se desiti da dođem bolestan na snimanje, pa zašto bi pustili mene da prođem od nekog drugog koji je u tom momentu bolji od mene.

I ove godine predstavnici BiH u ZG prednjače po kvaliteti. Posebno se od žena izdvajaju Šejla i Đula. Po tebi koja je bolja?

– Uhhh, baš si me zatekao sa tim pitanjem i dovodiš me u nezgodnu situaciju. Tu je žiri koji odlučuje, a i jedna i druga su moje drage i divne kolegice, tako da ne želim ni jednu od njih dvije da izdvojim, A, svaka je jako dobra na svoj prepoznatljiv način. Šejla može svaki žanr muzike da pjeva, a Đula je fenomenalna narodna pjevačica.

Ljuljam kćerkicu

Da li se uživio u porodični život, kao otac, suprug?

– Evo upravo dok razgovaramo ja ljuljam moju kćerkicu Lunu. Dok pričamo ona sve sluša, ali nikako da zaspi. Pored silnih obaveza koje imam kako po pitanju takmičenja, nastupa, oko gradnje kuće, trudim se da budem na raspolaganju svojoj supruzi. Da učestvujem u odgajanju, odrastanju moje kćerke. Ponekad je teško sve to uskladiti, ali za sada odlično funkcionišemo.

I pored svih obaveza postiš mjesec ramazan?

– Da, da to svakako. Roditelji su me tako odgojili. Rastao sam u takvoj sredini gdje se sve vjersko poštuje. Iskreno ja volim da postim cijeli ramazan jer se zaista lijepo osjećam.

Bato Šišić (Naj portal)