Sarajevski književnik i scenarista Abdulah Sidran je krajem septembra u jednom intervjuu za “Nedeljnik” ponovio kako je “pravi Emir Kusturica” mrtav i da je na njegovo mesto došao “Pantelija I. Milosavljevića” koga su “pronašli Miloševićevi ljudi”.

“Naš je taj puk, pučina, stoka jedna grdna. Mene napada neki bošnjački nacionalist, a i ja sam nekakav bošnjački nacionalist, i kaže da sam piz*a jer sam išao na ‘poklonjenje’ Kusturici. Budaleština. Mene vrijeđa da u intervjuu na deset strana imam više od tri reda o toj osobi. Ta osoba je jedan od najtragičnijih likova među svim našim eksjugoslavenskim stvaraocima i kulturnim poslenicima. Jeste li vi registrovali da je ovdje, u narodu, kreirana jedna prekrasna urbana legenda? Naš Emir Kusturica je, prema toj priči, poginuo gore na Zlatištu. I mi, njegovi prijatelji, kako kazuje ta legenda, redovno idemo na mjesto pogibije, na granici između entiteta, na poklonjenje. Poginuo je kao komandant diverzantskog odreda Felini. A da ono što se tamo, u Beogradu, pojavilo kao taj naš poginuli Sarajlija, da je to Milošević poslao ljude na teren da pronađu nekoga ko liči na stvarnog Emira K”, rekao je Sidran u intervjuu za Nedeljnik.

I oni negdje u Šumadiji, kaže Sidran, našli nekog Panteliju I. Milosavljevića, stvarno isti, kao kloniran.

“Ideja je bila da se stvori iluzija kako je veliki sarajevski, bosanski i jugoslavenski režiser, stao na stranu Miloševićevog režima. A time se praktično odrekao svoje domovine i svoga naroda. Mnogi ljudi i danas dopuštaju neki procenat mogućnosti da je ta urbana legenda zasnovana na istini. Da onaj Pantelija, tamo, taj dvojnik ne zna onako dobro režirati! Nešto se tu petlja, nečeg ima, nešto se muti. Ali nema duha Sarajeva, što je naš Zlatni ljiljan, stvarni Emir Kusturica, imao. Pišu mu stranci kritike, izdvajaju prva dva filma, pa kažu da nikad poslije nije ‘dosegao sam sebe’. Ja ništa od toga nisam gled'o, pa ne znam”, rekao je Sidran.

I Kusturica mu je odgovorio. Doduše, jednim djelom još 2015. godine, a ovih dana ponovo. Evo šta je, između ostalog, kazaoo Sidranu:

“Sarajevski pjesnik, duhovni beskućnik, Abdulah Sidran, napisao je da se Emir Kusturica pretvorio u Panteliju. Šta drugo može da piše čovjek koji se naočigled svoga naroda pretvara u bojler koji i gore i dole rđa a curi i pišti na sve strane. Svaki čas se iščekuje da Akademik svečano eksplodira. Kako bojleru i dolikuje?! Šta drugo da radi nego da zamišlja kako se drugi likovi iz njegovog života pretvaraju u nešto drugo. Ne moraju se listati knjige iz psihoanalize da bi se došlo do srži Sidranovih g… To se traži po kontejnerima velikih pjesnika gdje je čovjek bojler čeprkao čitav život tražeći inspiraciju… Lista osoba kojima Sidran duguje novac je poduga i da bi dugovanja bila otpisana Sidran mijenja biografije svojih savremenika”, napisao je Kusturica.

Ako je Kusturica u ratu poginuo braneći Sarajevo a Udba umjesto njega namontirala Panteliju, piše dalje reditelj, kako je onda Sidran 2008. u aprilu došao na Mećavnik da ponudi Kusturici scenarij čija bi naplata obezbijedila penziju koju nije zaradio braneći Sarajevo i pišući borbene stihove “Naša je Drina Meka i Medina!”

“Dolazak na Mećavnik je bio stari trik sarajevskog šibicara: stavio je na sto napisane tri stranice koje bih ja trebalo da ponovo napišem onda i snimim film! Čak i da nije tako što ne ode Panteliji nego dođe do Kusturice? Kada je nešto kasnije bio na pragu da izgubi očinji vid i kada u Sarajevu nije bilo sponzora, (kažu tamo nema mjesta gdje se nije provalio), stigao je kod Kusturice po pomoć da operiše kataraktu!? Kako je onda Kusturica a ne Pantelija izvadio iz džepa pet hiljada eura i poslao ga u Sveti Vid gdje imaju podaci ko je operisan a ko je dao novac! Kada je shvatio da nema ništa od prodaje izanđalog scenarija zašto se, kasnije, u intervju u ‘Ninu’, pravdao da je za operaciju katarakte ‘odradio’ knjigu ‘Smrt je neprovjerena glasina’ koju potpisuje Kusturica a ne Pantelija! Abdulah Sidran je od malih nogu izražavao potrebu da svoju sitnu dušu ukrupni. Kao zaludni turista koji po mjenjačnicama velikog grada traži da mu sitniš od sto evra neko da u papirnoj novčanici.

On je zapravo činio sve da ne bude sarajevski miš i zato je pisao poeziju. Posvećivao ju je Branku Mikuliću, Titu i poput morske drhtulje ženama koje nije mogao da povede u krevet. Tu je bio iskren… Šteta što se tada već nije pojavila ideja o Panteliji pa da čovjek koji se uspejšno pretvorio u bojler ne doživi slavu koja mu nije pripadala. Ovako pišući svoje g… živi u ćorsokaku, mijenja uvjerenja brže od vremenskih promjena u gradu gdje živi. Pre dvije godine je pisao u ‘Oslobođenju’, dok se nadao da će uzeti lovu, ‘proteći će još mnogo Miljacke dok se ne rodi talenat kao što je Kusturica’. Kada je vidio da neće maznuti svoju milju onda me proglasio mrtvim. Kakav pokušaj reketiranja. Po logici bojlera koji rđa i curi na sve strane ja bih trebalo da dokazujem kako sam malo živ a ta istina je mogla da se potvrdi davanjem novca”, napisao je tada Kusturica.

Tako bih Sidranu, navodi dalje Kusturica, dokazao novcem da sam živ i kako “my name is not Pantelija?”

“A, šta ako bi se ustanovilo da je zapravo Sidran u Siriji poginuo kao i mnogi njegovi sunarodnjaci koji su se borili protiv Bašara i da je ovaj bojler koji pred našim očima curi samo zamjena teze? Čak iako je živ sumnjam da ćemo se više ikada gledati ali je važno da nešto sazna prije smrti! I do sada si me Avdo držao veoma nisko i zato imaš pozdrav odavde”, poručiju mu je Kusturica.

Čekamo idranovu reakciju. Izgleda obojici treba halabuke, a nečija “će majka zaplakati” , što će reći da će iz nečije budžetske kase pare odletjeti i jednom i dugom. Kusturica mlati lovu po Srbiji i kod Dodika, a Sidran od političkih stranaka, opština, izdavača… (Naj portal)