Godišnji odmori nekad i sad: Od jednog lonca do all-inclusive snova
Nekada se ljetovalo skromno, porodično i pod smokvom, a danas se odmori pretvaraju u utrku za prestižem, kredite i iscrpljujuće ture pod vrelim suncem.
Nekad skromni i tihi
Godišnji odmori nekada su bili jednostavni, skromni i tihi. U šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog vijeka na more su išli oni koji su živjeli blizu Jadrana, oni koji su imali kakvu staru „bubu“ ili onih nekoliko dana slobodnog s kovertom para u džepu.
U osamdesetim se to već širilo – ljudi su počeli graditi kuće i vikendice po morima, najčešće na parcelama koje su dijelile familije. Tada su ljetovanja bila porodični rituali: jedan lonac graha, deset tanjira, svi u isti apartman i – svi na istu plažu.
Tada se nije išlo na more da se slika za Instagram. Išlo se da se odmori, da se dijete okupa u plićaku, da se sjedi u hladu pod smokvom. A danas?
Danas – odmor kao nepisano pravilo
Danas svi idu negdje – bilo da se ide na more, planinu ili van granica. Odmor više nije stvar potrebe, već plana, trenda i nepisanog pravila. I ako već ideš, onda to mora biti ozbiljno – s apartmanom, klimatizacijom, bazenom, fotkama, opremom za plažu i punim gepekom plastičnih posuda.
A kada već stigneš tamo, shvatiš da od odmora često imaš više umora nego koristi. Papreno skupi apartmani, nošenje dječjih kolica, suncobrana, stolica i igračka po plaži pod 40 stepeni, pa onda redovi u pekari, briga za ručak, sunce, gužva… Sve to se pretvara u iscrpljujući višednevni „projekat“ pod nazivom “odmor”.
Jeftina vrata Evrope
Turska više nije dovoljna – otvaraju se jeftina vrata Evrope
Poseban je fenomen onih koji uhvate neku jeftiniju last minute varijantu za Tursku. Tu već prestaje klasika. Sada se odmor mjeri prema količini all-inclusive usluge. Jer, kako da žena kuha na odmoru? Tamo te bar posluže, klimatizovano, djeca imaju animaciju, a ti mir.
Kada se izgustira Turska – loše more, ali dobri hoteli – kreće se dalje: Tunis, Egipat, a sada, dao Bog – i jeftinih letova! Ako imaš sreće da uhvatiš dobar termin i ako znaš koristiti Booking kako treba, svejedno ti je ideš li u Zavidoviće ili Pariz.
Ako si samo malo hrabriji i smiješ razmišljati van okvira, eto te u Rimu, Barceloni, ili makar u Bergamu – a ni sam ne znaš kako. Nema više granica osim onih u glavi i na bankovnom računu.
I tako se godišnji odmori, nekada simbol predaha i zajedništva, danas sve više pretvaraju u trku za prestižem, dokazivanje i iscrpljujuće ture koje rijetko donesu pravi odmor.
Ali, u zemlji gdje se malo toga može planirati i još manje uživati, ostaje logika koja sve opravdava:
Nema para – ali jednom se živi!
A. Mirvić (Naj portal)
Pročitajte još:
‘NAJ TEMA’ Plata od 1000 KM – broj koji lijepo zvuči, a loše se živi
