Neda Ukraden je bila jako vezana za svoju majku Anđu, baš kao što je i Anđa bila uistinu brižna majka. Ona je Nedi za života bila I roditelj, I priojatelj, i sekretarica, i drugarica…

“Moja Anđa je bila tako odgojena i smatrala je da je njen život ispravan ako živi za svog muža, svoje dijete, da je najnormalnije da se žena tako žrtvuje. Ona se javljala na moje pozive, ugovarala koncerte, snimala televizijske emisije u kojima sam učestvovala (dok su postojale VHS kasete). Kao kćerka nastojala sam da joj se odužim, pružajući joj svu ljubav, njegu, pažnju, ali ljubav koju je ona meni dala je nešto što se nikada ne zaboravlja.

Sjećam se kada je pokojni Đorđe Novković napisao pjesmu „Majko, majko“, ja sam bila u Sarajevu i zvao me je, a javila se mama, on je rekao: „Gospođo Anđo, znate, vi toliko brinete o Nedi i brinete se kako će njena ploča ispasti, ja sam želio da vam posvetim jednu pjesmu u znak zahvalnosti što se toliko brinete o Nedi“.

Majka je bila oduševljena, ma malo je kazati. I u njenim posljednjim godinama života, a bolovala je od Alzheimerove bolesti, kad me više nije prepoznavala, nije znala ko sam, ni ime, ni šta sam ja njoj, kad bih joj zapjevala pjesmu „Majko, majko“, ona je znala svaku riječ. To me duboko fasciniralo, i to je nešto što me ponukalo da mislim da je pjesma najbolja terapija i za takvu bolest. – kaže Neda Ukraden. (Naj portal)