Đorđe Pavlov je bio jedan od najuspješnijih jugoslovenskih manekena. Nadimak Kortina, po kome ga je znala cijela ondašnja Juga dobio je zbog automobila koji je vozio u mladosti. Već je napunio 71. godinu a na izgledu bi mogli da mu pozavide i duplo mlađi muškarci. Koja je tajna dobrog izgleda, šta jede, a šta ne, kao i mnogo toga još otkriva Đorđe Kortina.
On kaže kako su mu nekada najvažnije stvari u životu bile one koje počinju na slovo S – se*s, skijanje, sport, smijeh.
„Sad se to promijenilo pa je se*s pao negdje tamo. Ali sport, skijanje i smijeh su veoma važne u mom životu“, kaže on.
Ističe da već dugo godina koristi suplemente kao dodatak u ishrani.
„Ja dugo godina koristim dosta veliku suplementaciju. Ta priča da jedeš malo voća, malo povrća i sve ok u mojoj doktrini nije ispravna. Ne mogu ja da pojedem 20 kila jabuka ali mogu da popijem dvije tablete koje sadrže ono što ima u toj jabuci. Naravno voće i povrće treba jesti zbog vlakana prije svega.
Doručak mi je posebno specifičan u odnosu na druge obroke. Nikada ga ne preskačem i 6 puta nedeljno doručkujem isto. A to između ostalog podrazumijeva, zrnevlje, cimet, kinoa, mljeveni lan, zeleni čaj…
Ne jedem mnogo mesa. Meso jedem možda jednom u 9-10 dana. A što se porcija tiče, količine hrane koje uzmem su manje od onoga što bi većina ljudi unijela u sebe. Mislim da je tajna u tome što sam ja 60 posto vremena tokom dana i večeri gladan ili polugladan. Skoro sam imao jednu intervenciju na oku. Kada sam izvadio krv doktorica je mislila da sam podmetnuo tuđe nalaze. Svi moji nalazi su bili savršeni. Iznenadila se kada sam joj rekao da ne pijem nikakve lijekove. Čak ni za pritisak. Imam savršen pritisak“ – otkriva Kortina.
Kaže kako se nikada ne prejeda i da ne može da se sjeti kada je posljednji put ustao od stola a da se prejeo.
„Od 10 ćevapa ja pojedem 5. Ako je nekome predjelo dovoljno od 300 grama
Napominje kako je naslijedio od roditelja i dobru genetiku ali da ne želi da doživi njihove godine.
„Moji roditelji su u dobokoj starosti otišli sa ovog svijeta. Ja ne želim da doživim te godine jer znam da u tim godinama neću biti ono što sam danas. Starost je strašna i jedina neizlječiva bolest. Sa starošću dolaze razni problemi. Budete vi zdravi ali vas boli ovo, boli vas ono. Moja majka je umrla sa 96 godina. Tri godine prije nego što će preminuti ona je kukala da želi da ode, da joj je dosta, da je sama. Ja nisam mogao mnogo da joj se posvetim a slabo je imala svoje društvo. Tako da sam ja razmišljao da napravim udruženje za legalizaciju eutanazije. To je nešto što postoji u nekoliko evropskih zemalja ali postoji samo za neizlječive bolesnike. Ali ja bih volio da napravim društvo za legalizaciju eutanazije zdravih ljudi koji ne žele više da žive. A takvih je trenutno dosta“, kaže Kortina. (Naj portal)
