Mustafa Kriještorac je uspješni biznismen u Njemačkoj, a potvrda za to je i njegov novootvoreni restoran u gradu Offenbachu.
– Rodom sam iz Novog Pazara, moji su porijeklom iz Brodareva, a u Novom Pazaru živim skoro 60 godina. U Njemačkoj živim da tako kažem u dva navrata. Prvi put bilo je to od 1995. godine do 2003. godine, a onda sam se vratio Srbiju. U Novom Pazaru sam otvorio restoran, pa u Tutinu dva restorana, a sada sam ovdje u Njemačkoj opet i to u gradu Offenbachu.
Ne kajem se
Ugostiteljstvom se bavim od 1987. godine kada sam prvi put otišao u Austriju i počeo se baviti ugostiteljstvom. Završio sam Srednju ugostiteljsku školu, a onda sam završio i tri godine više ugostiteljske škole u Beogradu. Ali, nažalost iz nekih mojih hirova nisam je do kraja završio. Ali, i ne kajem se zbog toga. A, u Beogradu sam stekao zaista mnogo prakse, a ponajviše u hotel „Interkontinentalu“. Imali smo onda svoj restoran na Košutnjaku, tako da sam zahvaljujući svemu tome stekao jako dobro iskustvo kuhara, pa tako od 1987. godine kada sam krenuo u Austriju da radim, do dana danas sam odličan kuhar. To zaista mogu slobodno da kažem.
U samom centru Offenbacha, na adresi Bieberer strasse na broju 84 otvorio si jedan extravagantan restoran. Nosi ime „EL TORO“, pa bi neko sa strane pomislio da je u pitanju neki španski restoran, a ne restoran sa hranom sa Balkana?
– Restoran postoji već tri mjeseca, a u startu mi je bio cilj, a i dalje je to tako, da se držim koncepta i da to ime restorana bude opravdano. Da bude tu malo španske i meksičke kuhinje, ali da u globalu ostane naša kuhinja sa Balkana. Ali, kao i svugdje teško, veoma teško je doći do radnog osoblja. Prvo se moramo uigrati kao tim, pa da bi mogli da krenemo sa mnogo većom reklamom. A, samim tim tu se podrazumijeva i kompletan meni. A, obzirom da nismo imali nikakvu reklamu prva dva mjeseca su bila dobra, ovaj treći malo umjereniji.
Ne paničim
– Ali to je tako u ovom poslu i uopšte ne paničim. Ja sam za sada jedini kuhar i domaće mantije i domaće pite koje pravim odmah na licu mjesta po samoj porudžbini su malo ograničene, jer kako rekoh sam sve spremam. Tu su i domaće čorbe, dobar domaći gulaš, teleće pečenje, domaće rolovano teleće pečenje, punjene paprike, paprike u kajmaku. Kao i sva jela sa roštilja, a sve svježe i odmah sa grila servirano. Kao što sam rekao ja sve spremam i kuham, jer raditi sa hranom je veoma teško i sve treba da bude higijenski, a treba vremena da ja steknem povjerenja u nekog trećeg da ga pustim da sam priprema hranu.
Imam pomoćnog kuhara, a tu je i moja supruga. Jedno mogu da garantujem, bolji kvalitet kao kod mene ne postoji, ali sve je stvar ukusa. Tu su i friške lepine koje pravimo od običnog, ali i heljdinog brašna. Dakle imamo najbolji kvalitet koji može da se postigne u Njemačkoj.
Mustafa Kriještorac je prije ovog restorana imao i sedam godina restoran u Frankfurtu “Balkan haus“, te je i tu jako dobro radio, ali je iz opravdanih razloga prešao u Offenbach, koji je od Frankfurta udaljen samo par kilometara.
Bato Šišić (Naj portal)
