Kada je Milan Tomić (43) iz sela Gojna Gora kod Gornjeg Milanovca okačio status na fejsbuku da traži djevojku, ženu, domaćicu – ponude su samo počele da se nižu, a najozbiljnija kandidatkninja je iz Beograda, sa Senjaka.
Međutim, kako kaže ovaj seljak tople duše, većina od tih deset-dvanaest djevojaka, ipak, nisu onakve kakve je on zamislio.
“Jave se porukom ili mi pošalju zahtjev za prijateljstvo pa pitaju gdje sam. Možda jednu mogu da izdvojim, koja bi mogla da se uklopi u seoski život… Živi u Beogradu, na Senjaku i ima 28 godina. Kaže da ima majku i da je zaposlena, radi u nekoj trgovinskoj radnji, a završila je saobraćajnu školu.
Ona bi možda i došla, ali bolesna joj je majka, pa ne može da je ostavi. Ona mi je možda najozbiljnija i ovako u komunikaciji najbliža, baš se razumijemo. Razmijenili smo brojeve telefona i baš smo se jutros čuli – priča Milan.
Rado bi došao u Beograd da je upozna, ali trenutno mu je noga u gipsu. Kada je spomene, kao da se sve promijeni u trenu.
“Ona je ovako, malo buca, ali fino dijete. Baš mi se mnogo dopalo kadgod, na primjer, priča sa mnom, pita me na početku „Kako ti je mama“ ili kaže „Pozdravi mi mamu“, pošto ona živi sama s majkom i ja živim sam sa majkom – priča nam Milan.
Milan uživa u svojoj Gojnoj Gori i prirodi koja ga okružuje. San mu je da kraj sebe ima srodnu dušu, s kojom će dijeliti život u prirodi i, ako Bog da, imati dječicu koja će trčkarati oko njih. Gaji ovce, ima kupine i maline, od dva hektara zemlje uspio je da obezbijedi sebi lijep prihod… A, vrijeme prolazi, 43. mu je godina.
“Lijepa je lokacija. Ja sam od centra Čačka udaljen 30 kilometara, a to je 25-30 minuta vožnje kolima. Lijepo je mjesto, ali na selu ne može da se bude stalno dotjeran, mora nekad da se ide u njivu. Kažem im, „Ne možeš ti da budeš na selu uvijek dama, moraš da obuješ nekad i opanke“ – priča nam Milan.
Javila mu se, kaže, i jedna Požarevljanka. Ona bi, kada bi došla, sa sobom povela i mališana. I to ne bi Milanu bio problem, za djecu uvijek ima mjesta, ali ipak joj je postavio jedan uslov.
“Zaposlena je, radi u vrtiću i ima svoje dijete, muško 5 ili 6 godina. Ona kaže „Je l’ bi tebi smetalo to što ja imam dijete?“. Ja kažem – ja djecu volim i decu obožavam, ne bi mi smetalo ali… Iskreno da razgovaramo, pod uslovom da imam i ja jedno svoje, da imamo jedno zajedničko. To je ono za šta se živi… – ispričao je za “Alo” Milan.
Dodaje Milan da je i sa ovom djevojkom u kontaktu, a ostale su mu se, priča, uglavnom javljale iz radoznalosti.
“Jedna me je malo i povrijedila. Rekla mi je, vi ste ona sirova seljačna. Tako da sam prekinuo s njom komunikaciju – priča Milan.
A bio je tu još jedan razlog, priča Milan. Prije uvrede ona je tražila i jednu uslugu – došla bi sigurno, ali da joj se plati put.
“Ali ja imam jedno ružno iskustvo. Prije možda pet godina sam u oglasima pronašao djevojku iz Stare Pazove i ona kaže da bi došla da se upoznamo, ali je tražila da joj pošaljem par hiljada dinara da ona dođe. Kao da sam bio bez mozga, nešto me opilo, opčinilo, nemam pojma, dao sam joj 5.000 dinara… – priča Milan priču čiji je epilog bio tužan.
Čekao je na stanici, dolazili su autobusi, a djevojke nije bilo.
Kako kaže, u njegovom selu ima oko 200 momaka (od 25 do 65 godina) koji još čekaju i još se nadaju ženidbi. Dok nije bilo interneta, žene su tražili i preko oglasa.
“Dva moja brata od ujaka nisu oženjeni, jedan je 1984. i jedan 1987. godište imam komšije koji se nisu oženili, od 59 godina, dvojicu od 65 i jednog od 63. Imam prijatelja, keramičara, mnogo dobar čovjek. Imam i dva momka mlada od 25, njihov otac je ostao na selu, oni su blizanci, mladi su momci, koji imaju sve, ne fali im ništa da stave u kuću. Mnogo dobra porodica, mnogo dobri momci. Imaju 30 grla muznih krava sad u štali. Oni predaju svaki dan u prosjeku 500 litara mlijeka dnevno. I takvi ljudi da ostanu sami, pa to je stvarno grehota. – kaže Milan na kraju. (Naj portal)
