Početkom osamdesetih godina Miroslav Ilić je već bio naodnjačka zvijezda u vrhu jugoslovenske estrade. Već tada je tada su ga prozvali “slavujem iz Mrčajevaca”. Sarajevski AS, koji je u to vrijeme bio jedna od najtiražnijih novina (oko 300.000 primjeraka) u nekoliko nastavaka je pričom i fotografijom široj publici je peredstavio Ilićev životni i estradni put. Inače, feljtonske prče su bile rezervisane samo za najveće zvijezde, a čast da ovu priču u nastavcima objave pripala je tadašnjim novinarima Milanu Radiću i Ekremu Miliću.

Pošto je završio osnovnu školu sa odličnim uspjehom, Miroslav Ilić upisuje gimnaziju u Čaačku. Roditelji nisu više za to da se on bakće muzikom I svirkom,već da se prihvati knjige. Posebno je majka Milica žarko željela da joj sin jednog dana postane ljekar. Kako je ona odmah poslije Miroslavljevog rođenja počela ozbiljno da poboljev,sasvim je razmljiva njena želja da ima sina ljekara, jer je u tom vidjela svoj spas.

“Zato sam se uozbiljio i “zagrejao” stolicu – priča Miroslav. Nisam se družio sa pesmom, pogotov ne sa narodnom. U to vreme kod nas je bila sve popularnija zabavna muzika. Bilo je to vreme igranki i žurki. Ja nisam baš ludovao za tim, ali ku svi… Sećam se da smo svi rado pevušili hitove Miše Kovača i Kiće Slabinca

Zaljubljen u Gordanu
Kada je završio gimnaziju Mirslav želi da studira ali ne medicinu već tehniku. Hoće u Beograd ali ne može, jer je prijem novih studenata ograničen, prednost imaju odlični srednjoškolci. Kako je bio čvrsto odlučio da postane inženjer elektronike, dogovori se sa jednim drugom i ode u Skoplje. Ode on u Skoplje, a u Čačku u gimnaziji, ostaje njegova velika ljubav iz školskih klupa – Gordana.

“Prvu godinu sam izgubio jer sam platio ceh dražima velikog rada – priznaje Miroslav. Sve je tamo za mene bilo novo; zaviri tu, zaviri tamo a za knjigu “lako ćemo”. Kada sam shvatio da od ispita neće biti ništa, da je ta godina propala, ja se lepo spakujem i nazad u Mrčajevce da ne bi badava trošio očeve pare. Naravno da su se roditelji malo ljutili, ali ipak, im je bilo drago da sam pošteno postupio.

To je već konac 1970. godine i Miroslav se vraća u Skoplje i ponovo upisuje prvu godinu na elektrotehničkom fakultetu. Sada je mnogo ozbiljnjije prionuo na učenje i sprema ispite. Približava se i Nova godina. Mladi Ilić želio je da “najluđu noc” provede u društvu svoje djevojke Gordane. Poziva je da dođe u Skoplje ali unaprijed vjeruje da je roditelji neće pustiti. Prevario se. Dan uoči dočeka Gordana je doputovala. Došla i ostala!

“Da, tako je umjesto na fakultetu “diplomirao” pred matičarem. Da ne pričam šta je sve tome prethodilo, jer su i moji I njeni roditelji bili protiv toga da se uzmemo. Iskreno rečeno i ja sam se lomio ali što bi rekli romantičari – ljubav je pobijedila

Šta će, kud će, mladi bračni par je shvatio da je jedini izlazi povratak u rodni kraj. Došli su u Mrčajevce. On u Čačku upisuje višu tehničku školu, a Gordana nastoji da završi gimnaziju. Uskoro i velika radost u kući, rodila se kćerka Marija.

“Sada sam već morao pravo da se uozbiljim. Postao sam otac ali nisam nažalost samostalan. Sve što treba, a ja “daj tata”. To je počelo da mi smeta, hoću svoj dinar, no do njega nije lako doći. Opet je počelo da mi pada na pamet moje pevanje. (Naj portal)

Slijedeći nastavak pročitate OVDJE

Feljton o raspjevanom Šumadincu Miroslavu Iliću: PRIČA O HITU “VOLEO SAM DEVOJKU IZ GRADA (3)