„Da znate kakvog zeta imam. Zet–kao med! Moja kćerka voli da ujutru malo duže spava. Za to vrijeme moj zet ustane, očisti po kući, pazari, vrati se, spremi doručak i kafu. Kuća namještena „cakum-pakum“, moja kćerka ustane, čekaju je doručak i kafa na stolu. Čuva je kao kraljicu, kao malo vode na dlanu, takvog zeta nema nigdje!

A snaha? Nema gore! Ološ od žene. Spava do kasno ujutru. Moj jadni sin ustane, čisti, pazari. Još kraljicu svako jutro mora da čeka kafa na stolu, ništa da spremi, kakva žena, napast! Jadan moj sin, sa kime ima posla!“

Da li primjećujete ove dvostruke aršine? To je potpuno ista situacija gledana iz ugla jedne iste žene koja je i majka i svekrva.

Kada je u pitanju njeno dijete, onda boli, kada on radi nešto on je mučenik, žrtva. Ona što spava je nabijeđena, nevaspitana, zmija otrovnica.

Ali kada kćerka spava do kasno ujutru, a neko drugi se brine o njoj, ona je kraljica, mažena i pažena, a zet je divan.

Čast izuzecima, ali ova žena je “pogodila pravo u sridu”. Majka, kao svekra, voli da bude zaprška u svakoj čorbi, bez obzira da li se radilo o sinu ili zetu. Pri tome ima dvostruke aršine.

Fascinantno je kako imaju mišljenje o svemu! Eksperti za svaku temu – od kuhanja do uređenja doma i oblačenja, rasporeda stvari…

Posebno je zanimljivo kada počnu da vrše „nevina“ poređenja – ne znam, kod kuće moj sin nije bio ovako nervozan (prevod: sad je sa tobom i ti ga nerviraš, kokoško jedna!).

Ili – kući je jeo ama baš sve, sad je postao veliki probirač (prevod: ne znaš da mu kuhaš lijepo kao ja, pa zato ne jede sve).

Ili – dok je bio momak, bio je sređen, ispeglan, sada više ne pazi toliko (u prevodu: ne pereš mu, ne peglaš mu, sram da te bude, nesposobnjakovićko jedna!) (crnonabijelo)