Zanimljivosti

Dijaspora samo dolazi da se ošiša, popravi zube, opere lavove na kapijama…

Published

2 godine

19/01/2023

Mnogi komentarišu kako gastarbajteri dolaze samo da odrade “veliki servis” što sebe, što svojih automobila.

Šišanje, manikiri i pedikiri, popravka zuba, popravka automobila, samo su neke od stavki koje se nađu na listama mnogih gastarbajtra kada dođu na odmor – i mnogima to izgleda i smeta.

Naime, na Tviteru je jedan korisnik napisao sljedeće:

– Dijaspora se vraća u Srbiju da se ošišaju, poprave zube i eventualno neki veliki servis da odrade, a ako ima vremena za rodbinu, imaće.

I mnogi su se brzo usaglasili sa njim.

– I da donesu čokoladu sa isteklim rokom.

– I da operu lavove na kapijama.

– Tačno ovo za veliki servis sam vidio malo čas, još ako si dobar sa mehaničarom pa rekao mi je vidimo se poslije Božića.

– Dijaspora… pa kako imati lijepo mišljenje o njima. Užas.

Dijaspori nije baš bilo svejedno u ovoj diskusiji, tako da su se i pobunili. Evo nekih komentara:

– Pa kako rodbini ne padne na pamet da dođe kod nas ili bar da pošalje poruku kako smo, a ne da se jave samo kad je potrebno nešto da im se kupi?

– Drugim riječima, da ostave pare i bakšiš, dodaje drugi korisnik.

– Ja ovdje već 20 godina i još mi niko nije poslao ni 100 evra. Bez obzira na to, mi vam ipak šaljemo oko četiri milijarde godišnje. Zamislite kolika bi tek bijeda bili bez toga.

– Silno griješiš. Prvo familija, a zubar i frizer posljednjeg dana u domovini. Tako ja.

– Ne bih se složila. Zavisi od ljudi. Nista od navedenog nisam radila u Srbiji (imam frizerku ovdje, zubara takođe, mehaničara). Kad dođem u Srbiju, sva rodbina zna i ko želi da me vidi, vrata su otvorena. (Najportal)

Tagovi:

Sljedeća vijest

Lepina vicoteka: I TI DA SI ŽIV, SLAVIO BI 90. ROĐENDAN (Video)

Predhodna vijest

Zašto nikada nikome ne treba otkrivati svoje planove i želje: Razlog je prost!

Zanimljivosti

Bh. advokati se oglasili povodom pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava o kriptovanim aplikacijama

Published

2 sata

08/11/2024

NajPortal.ba

U pojedinim medijima u Bosni i Hercegovini i regionu objavljene su pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra 2024. godine. Ona se odnosi na zakonitost kriptovane aplikacije Encrochat, povodom čega su se oglasili advokati koji pred Sudom BiH zastupaju u predmetima kriptovanih aplikacija.

Izneseni stavovi

– Povodom informacija objavljenih u pojedinim medijima i nekim javnim istupima, uz puno uvažavanje da se u javnosti mogu pojaviti različite interpretacije odluka međunarodnih pravosudnih institucija, kao branioci koji postupaju u krivičnim predmetima u kojima se kao dokazi provode komunikacije iz različitih kriptovanih aplikacija, a u vezi s odlukom Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra ove godine, željeli bismo na ovaj način doprinijeti upoznavanju javnosti s tom odlukom.

Kako su u odnosu na tu odluku izneseni stavovi da ista predstavlja sudsku odluku prema kojoj se ne može ispitivati zakonitost postupka kojim su prikupljani podaci sa kriptovanih aplikacija, smatramo potrebnim da ukažemo na šta se ta odluka zapravo odnosi, kao i na obrazloženje koje je ESLJP dao u toj odluci.

Pomenutom odlukom (a ne presudom), ESLJP je odbacio predstavke aplikanata, britanskih državljana, koje su podnijeli protiv Francuske. Odbacivanje, za razliku od meritornog odbijanja, predstavki znači da je ESLJP našao da nisu ispunjeni svi formalni prethodni uslovi za ispitivanje predstavke u meritumu.

U konkretnom slučaju, ESLJP je takvo odbacivanje predstavki obrazložio time da aplikanti nisu iskoristili djelotvorno pravno sredstvo kojim su pred nadležnim organima Francuske mogli osporavati validnost prikupljenih dokaza.

Pravna sredstva

Prema tome, radi se o jednoj vrlo specifičnoj situaciji koja je isključivo vezana za dvojicu aplikanata i način na koji su prikupljeni dokazi protiv njih, odnosno činjenicu da njih dvojica nisu prije podnošenja predstavki iskoristili sva pravna sredstva vezana za nezakonitost dokaza.

Preduslov iskorištavanja svih efektivnih pravnih sredstava prije podnošenja predstavke je temeljni princip rada i ne samo ESLJP već i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Predstavke aplikanata koje ne zadovolje ovaj prvi eliminatorni test, neće uopšte biti meritorno razmatrane.

Nije u tom smislu uopšte zanemarivo da se predmetna odluka odnosi na krivični postupak koji uključuje i Evropski istražni nalog kao institut koji je precizno regulisan Direktivom Evropske unije, te kao takav, može se slobodno reći, ne može imati direktnu primjenu na države van Evropske unije – ističe grupa bh. advokata koju čine Nermin Mulalić, Tatjana Vasić, Lejla Čović, Sabina Mehić, Nina Kisić, Jasmin Alikadić, Matteo Gadžić i Lejla Babić.

Odluka ESLJP

Dodaju da se ne može, stoga, uopšte govoriti da odluka ESLJP može imati bilo kakve, a posebno ne tako dalekosežne posljedice na bilo koji drugi postupak u bilo kojoj jurisdikciji, a kako se to u javnosti želi prikazati.

– Željeli bismo ovim putem pozvati i širu i stručnu javnost da se upoznaju sa sadržajem odluke ESLJP koja je dostupna na internet stranici tog Suda i na linku kažu bh. advokati.