Enis Bešlagić za ‘Naj portal’ o teškom periodu svog života: Nikada nisam zatvorio vrata neprijateljima

Putujući širom regiona i Evrope poznati bh. i regionalni glumac Enis Bešlagić zaustavio se dva dana i u njemačkom gradu Frankfurtu, gdje je u susjednom gradu Ofenbahu imao dvije noći zaredom izuzetnu posjećenost.

Da je sreće da ima više Enisa

Tokom drugog dana Enis je sa svojom ekipom saradnika posjetio i Generalni konzulat BiH u Frankfurtu. Tu ga je dočekala njenom harizmatičnom pojavom, veselim i srdačnim osmijehom i njenom hercegovačkom gostoljubljivošću, generalna konzulica Višnja Lončar.

Višnja Lončar se na početku dotakla i njenog prvog susreta sa Enisom. Kako je rekla bilo je to prije desetak godina u Mostaru na onoj sada već čuvenoj Večernjakovoj noći.

– Enis ima jedno veliko srce i da je sreće da ima više Enisa. Jer danas je nateže izmamiti osmijeh na licu i radost kod ljudi. Hvala ti što si došao jer svima nama je veliko zadovoljstvo i čast sjediti u tvom društvu – rekla je Lončar.

– Moram da kažem da je ovo prvi konzulat u koji sam ja ili u koji smo mi ušli, mislim na moju ekipu i mene, a ti si Višnja najzaslužnija što se to desilo. Ja nekako ovu moju predstavu „Da sam ja neko“ doživljam kao misiju za sve, pa se onda ne volim identificirati sa konzulatima bez obzira iz koje zemlje dolazi. Ako budeš gledala ovu predstavu shvatit ćeš o čemu ja pričam sada. Ja smatram da nije bitno gdje si rođen, mislim bitno je za odrastanje, ali nisi ti to kreirao i odlučivao ni gdje češ se roditi ni kako ćeš se zvati.

Ljubav prema drugima

– Ja gledam na ljude kao na ljude, a ja sam se zaista u tebe kao čovjeka, kao osobu koja je poštena i pravedna „zaljubio“ i, meni je drago da ima takvih ljudi poput tebe, koji su na toj važnoj funkciji. Ti si draga Višnja mogla da budeš u bilo kojem konzulatu i ja bi ti došao i bio tu, ali vjeruj mi, Boga mi mog dragog zbog nekih ne bi nikada ušao, pa ni u državu. Ali, ja mislim da mnogi ljudi imaju veliko srce, samo što nemaju hrabrosti da to srce i javno pokažu, a ja sam se ohrabrio da pokažem to srce i ljubav prema drugima i drugačijima i da shvatim da smo mi svi isti i naši.

A, onda sam u toj nekoj svojoj hrabrosti i ludosti imao i svoje prijatelje, saveznike, nekad više, nekad manje. Neko je i odustao na tom putu jer neko ne može da izdrži taj pritisak. Jer kad ti kažeš ljudima da voliš ove druge ti si onda izdajnik svog naroda, ma šta to tvoje bilo, a to je sigurno tako.

Ja ne volim više da budem licemjer, ne volim laž. Recimo kada imate poplave u BiH, pa onda imate navijačku skupinu koja kaže da su ovi ili oni došli da pomognu ovima ili onima, pa se mi čudom čudimo kako su oni dobri, a sutra su ti isti spremni kamenice bacati jedni na druge.

– Ja nemam pardona prema takvima i na kraju krajeva ne bojim se sve to javno reći. Mislim da je došlo vrijeme da i Srpski, Hrvatski, Bosanski, Slovenački konzulati budu ono što građani žive u tim svim gradovima. Da imaju svoje restorane zajedničke, da se druže jer su svi ti narodi jako povezani širom Evrope. Svi se oni osjećaju u dijaspori da su jedan narod, onda podjele krenu kada dođu i vrate se tamo odakle su otišli.

Pogrešan put

A, onda kada se opet vrate u neki evropski grad, onda počinje priča, e hajdemo kod onog našeg brata, a shvatiš da to nije brat već čovjek druge vjere. E, tu su konzulati, ambasade, koji ne bi trebali da budu samo administrativne zgrade, već da rade na povezivanju ljudi. U mom timu su i Dragan i Rade, i Slavko… Za ovu moju predstavu „Da sam ja neko“ nema tog marketinga koji bi je mogao promovisati. Od same predstave koja izaziva emocije kod ljudi i koliko je iskrena – otvorio je Bešlagić dušu.

Svi smo svjedoci da ste imali jedan težak period života u BiH, samo zbog jedne rečenice koju ste javno rekli. Da li Vas je to sve podstaklo, dalo Vam neki novi elan, snagu da napravite jednu takvu ili ovakvu predstavu kojom sada osvajate sve i svakog?

– Napravio sam predstavu u kojoj nema psovki, nema vrijeđanja, nema vulgarnosti, nema politike, nema mržnje, jednostavno nema ništa loše. Tu predstavu možete da gledate sa vašom kompletnom porodicom. Kada sam imao taj problem, mislim ljudi su imali manjak informacija, pa su me stavljali u neki sasvim drugi koncept, a ja nisam imao baš jake medije da bi se od svega toga mogao odbraniti.

Motivacija više

Kada se ne braniš onda ljudi jednostavno osjete tvoju slabost i pokušavaju da svu krv ispiju iz tebe. Sve je to psihologija mase. Shvatio sam ni da ljudi nisu krivi za to, prestao sam da ih osuđujem. Prihvatio sam to kao svoju stvarnost. Sa druge strane imao sam motivaciju da iz svega toga izađem još snažniji. A , onda sam pročitao da, čovjek nad kojim je učinjena nepravda ima najmanje prava da nepravdu učini drugom, a opet se to radi.

Upravo ti požele da nekom drugom učine nepravdu, a to je jedan veoma pogrešan put. I ta stvar koja se desila sada se vratila svima nama kao bumerang ljubavi koja ova predstava radi. I ti ljudi koji su tada drugačije razmišljali o meni sada imaju priliku da me upoznaju na pravi način. Ja nisam nikada zatvorio ta vrata, ona su uvijek odškrinuta. A, svakom čovjeku treba da shvati da ustvari nema neprijatelje već motivatore.

Prljava scena

Shvatio sam da je i njih dragi Bog poslao meni, jer su oni dio mog života. Ne dam ja njih, posebno na one neprijatelje koje sam upoznao. Ja sam se zadržao u svojoj profesiji, imao sam svoj stav, nikada nisam ulazio u politiku. Nisam bio na na jednoj funkciji, niti član Upravnog odbora, a mogao sam biti sve što sam poželio.

– Moj zadatak je ova predstava. Kod nas je nažalost politička scena jako prljava. Bog mi je dao ljude oko sebe sa kojima odlično radim, sarađujem. Narod sa moje predstave izlazi nekako oplemenjen. Neko možda bude i razočaran jer očekuje više viceva, nekog humora. Ali ja smatram da sam toga dovoljno pokazao, sada je na redu neka moja druga strana. Ljude koji rade komediju imaju kasnije problem da ih narod shvati ozbiljno. Raditi komediju je stvar intelegencije. Ne može glup čovjek da radi komediju niti da se bavi komedijom. Neko mi je rekao da na kraju ove moje predstave čovjek dobije propolis, jedan prirodni lijek i ode sretan kući.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by naj_portal (@najportal)

Kada su Vam svojevremeno oduzeli pravo na život i pravo na rad, jer Vi ste sada „glas naroda“. Kada bi Vas ti isti pozvali da budete dio njih na narednim izborima, kako biste reagovali?

– Iskreno ja bi sve njih volio da vidim na ovoj mojoj predstavi. Da shvate da ja to što sam uradio bila kritika društva. Mi svi volimo ljude sa stavom, ali ne volimo ih sami iznostiti. Recimo u Hrvatskoj predsjednik Milanović voli da kaže za sebe da je predsjednik sa stavom i to narod voli. Sa druge strane ja volim kad narod ima stav i, onda to njima smeta. Za mene su političari u BiH servis građana i ja njih ne doživljavam kao bogove. Ja sam to vrlo jednostavno posložio. Mi imamo novce koje punimo u budžete. Imamo ljude koje smo odabrali da našim novcima upravljaju i da mogu reći ja bi ovdje proširio cestu, napravio Dom kulture ili most… Znači mi smo tebi dali nešto svi zajednički, da ti upravljaš našim novcem i imamo pravo da pitamo zašto je uloženo u to i to.

Neću biti ikebana

Ako mi to pravo kao građani izgubimo, onda mi ne živimo ni u demokratskom društvu, onda smo u nekoj anarhiji, prepušteni sami sebi. Tako kada su mene pitali da li bi se ikada bavio politikom u BiH, ja sam rekao da bi, ali samo ako bi bili kao Sjeverna Koreja. Da vi meni date da ja mogu odlučiti, da ja odgovaram za svoje greške, a ne da ja nekome budem ikebana na tim preizbornim skupovima. Ja volim preuzeti odgovornost i da imam odgovornost. Ne volim biti odgovoran za tuđe postupke, a par puta sam imao takve greške. Čovjek sam, pogriješim, sazrijevam. Sada sa pedeset godina razmišljam da ću još više sazrijeti, nadam se do 60-te.

– Ja ako tebe kritikujem, kritikujem iz razloga da dragi brate više ne kradeš, ja ću tebi samo smanjiti količinu novca za koju ćeš ti odgovarati. A, ti ćeš kada tad morati odgovarati ili pred Bogom ili pred narodom. Kad uzmeš tuđe novce to je tuđi hak. Ne znam kako neko može uzeti tuđe novce i graditi sebi kuću i stvarati sebi sreću i očekivati da će to trajati do vijeka. Nadam se da će naš narod prestati da te naše lidere doživljava kao bogove, već da ih doživljavaju kao servis građana.

VIDEO Enis Bešlagić dvije noći zaredom napunio “Capitol Theater“ u Ofenbahu: Svaka riječ mu je bila zlatna

Kada narod promijeni odnos prema njima i oni će da budu drugačiji. Vi čim imate vlast koja kupuje glasove za 20 ili trideset maraka. Onda vam je jasno koliko se on mora srozati, da bi održao sebe na poziciji, da mora to da plati, a ne to da zasluži. A, sa druge strane vidite koliko je narod obespravljen. Ja na svu sreću ne ovisim od takvih političara. Moja publika za moje predstave plaća veoma visoku cijenu karte. Ja im dajem lijepe dvorane, dam im program za kojeg oni kažu da vrijedi svaku marku. Ono što je meni jako drago oni se za tu predstavu jako lijepo srede, obuku, izdvoje vrijeme i dođu da te gledaju.

13 Sarajeva

– To meni govori koliko ti svi ljudi mene cijene, i ovaj sav moja rad kojeg nisam godinama radio. Oni sad dolaze kao potvrda svega toga. Moja ekipa i ja radit ćemo trinaesto Sarajevo u BKC koji prima oko 850 ljudi. Kada radite 13 Sarajeva u šest mjeseci. Ja ne znam koja politička stranka od svojih simpatizera može napuniti BKC, a ne da radi njih trinaest. Ja se sa tim ne hvalim, već samo kažem da je odgovor naroda takav, da ljudi to žele, da pokazuju više ljubavi, da sve ono što radiš to i cijene.

Bato Šišić (Naj portal)