Pratite nas

Zanimljivosti

Izuti se ili ne pred vratima kuće ili stana: DA LI JE TO SELJAKLUK ILI STVAR KULTURE I HIGIJENE

Published

on

Vječita rasprava oko toga da li se treba izuti ili ne kada odemo kod nekog u goste, otišla je korak dalje onda kada je studentkinja iz Zrenjanina objasnila bizarnu situaciju koja joj se desila više puta u Beogradu, a koja se odnosi na izuvanje ne samo cipela već i čarapa.

Neimenovana djevojka iz Zrenjanina objasnila je na Reditu čudne situacije koje su joj se nedavno desile kada je došla da studira u Beograd. Naime, već par puta se, navodno, srela sa osobama koje su od nje tražili da prilikom ulaska u stan izuje ne samo patike, već i same čarape. Kako nikada do sada nije imala susret sa tim, pitala je korisnike pomenute mreže da li je to normalno?

Od skoro sam u Beogradu i skoro u svaku kuću gdje odem obavezno je izuvanje, a onda odem sa drugaricom kod nekih likuša u neko selo u okolini i naravno izuvanje bukvalno ispred kuce. A kad smo ušle gore na sprat kod njih one sve na hodniku skinule čarape i naravno tražile i ja da se izujem. OK, sve dok večeras nisam otišla kod koleginice sa fakulteta, pitam prije ulaska u stan da li se izuva, kaže da se izuva i dok sam se izula dođe njena majka, upoznamo se, krenem da ulazim i ona mi kaže: ‘Kao izvini je l’ možeš samo i čarape tu da ostaviš’..

Mislim stvarno aman, dokle više. Ja sam iz Zrenjanina i kod nas to stvarno nije uobičajeno”, napisala je djevojka u svojoj objavi.

Da izuvanje čarapa nije nešto što je iko do sada čuo govore komentari korisnika Redita, koji su svoje čuđenje podjelili sa ovom djevojkom.

“Nikad nisam čuo da neko traži da se skinu i čarape, ahaha užas”, “Ja mislim da ne treba gosti da skidaju čarape jer su im možda/vjerovatno znojave noge”, “Hmm, za skidanje čarapa nisam čuo iskreno do sada, cijeli život u Beogradu. Izuvanje definitivno normalna stvar, ali u kući/stanu, ne ispred. A čarape, to mi je jako čudno i do sada nisam zaista vidio nigdje, a išao sam i po arapskim zemljama gdje je izuvanje mnogo strožije nego kod nas”, “Neko te zeza, čarape se ne skidaju ni u džamiji”, pisali su joj u komentarima.

Tada se i sama djevojka javila, te napisala:

“OK, da znam da ne pitam više, ispadam kao da sam neka seljanka ili da sam došla s druge planete. Čarape onda ne skidam osim ako ne napomenu pošto očigledno nije uobičajeno”, glasi njen komentar.

Ipak, bilo je onih kojima skidanje čarapa nije strano, doduše iz nekih drugih razloga.

“Bukvalno znaju ljudi da traže da odeš do WC-a da plakneš noge i daju ti njihove čarape ako je bleja, ali to su rijetki fantom momenti među prijateljima”, ” Eh da ti imaš majku kao ja ne bi ti bilo ništa čudno. Svaki dan veliko spremanje, izuvanje čarapa nakon svakog odlaženja kod bilo koga, šizofrena cjepanja kad se nešto prospe. A ponekad navlačim i kese za zamrzivač ako su mi noge toliko prljave da ne zaslužujem ni papuče za prljavu nogu do WC-a. Sada kao malo stariji već ne mora keva da mi govori da skidam čarape, to mi je već u krvi”, napisali su oni, te nasmijali mnoge.

Tradicija izuvanja pred vratima vuče porijeklo iz istočanjačkih zemalja, gdje je apsolutno nezamislivo ući u kuću sa cipalema na nogama. To se odnosi i na sopstvenu, ali i na tuđu kuću. Istočnjački narodi vjeruju da ako se gosti ne izuvaju pred vratima, za sobom ostavljaju negativnu energiju. Biti obuven u kući, u Japanu, znači nepoštovanje domaćina, a ovaj običaj se poštuje i u nekim skandinasvkim zemljama, u Turskoj, u Londonu, Berlinu, Rimu i mnogim drugim krajevima svijeta. Na Balkan je ovaj običaj došao iz Turske, gdje je potpuno uobičajeno da u kući hodate bosi, jer se na podovima sjedi, jede i pije.

Ipak, ako ste u Parizu, Londonu ili Rimu, bolje je da se ne izuvate pred vratima domaćina. Izuvanje obuće se smatra nedoličnim i uvijek imajte na umu da je tamo jako važno i kakvu obuču nosite, jer će je domaćini uvijek dobro odmjeriti. Zato ako namjeravate da nekoga posjetite u ovim gradovima, obujte svoje najbolje cipele i zaboravite na izuvanje.

Ako se posmatra sa strane higijene, izuvanje je neophodno, bez obzira o čijoj se kući radi – tuđoj ili svojoj. Domaćini najčešće imaju namjenske papuče za goste pa ih obujte ako vam je potrebno nešto na nogama, ali kao što ne prljate svoju kuću, ne bi trebalo da prljate ni tuđu.

Jedno američko istraživanje je pokazalo da nošenjem cipela u svoj dom unosite mnogo više prljavštine i bakterija opasnih za zdravlje nego što to mislite. Studija Univerziteta u Arizoni je pronašla čak 421.000 raznih bakterija na cipelama. Koliformna bakterija koja služi kao indikator nivoa čistoće hrane i vode (prisutna je u izmetu) pronađena je na đonu 96 procenata cipela.

Bakterija “Escherichia coli” je pronađena na 27 odsto cipela zajedno sa još sedam vrsta bakterija, uključujući “Klebsiellu pneumoniaeu” koja može izazvati infekciju mokraćovoda i “Serratiu ficariu” koja može izazvati infekcije disajnih puteva.

Kada je riječ o prenošenju bakterija sa cipela na podove u toplom domu, istraživanje je pokazalo da hodanjem u cipelama možete da prenesete od 90 do 99 procenata bakterija. Studija Univerziteta u Hjustonu je došla do zaključka da se na 39 odsto cipela nalazi bakterija “Clostridium difficile”, otporna na brojne antibiotike, a može izazvati razne probleme sa zdravljem uključujući dijareju.

Stručnjaci za bonton tvrde da je pravo svakog domaćina odlučiti kako će se gosti ponašati prema njegovom podu ili tepihu. (Naj portal)

Zanimljivosti

VIDEO Slučajni susret otkrio zanimljive detalje: Koji Sarajlija je najmlađi taksista u Evropi

Published

on

Edin s našim novinarom Batom Šišićem

Mjesec je novembar, a u Sarajevu pao prvi snijeg. I, kako obično biva sa vremenskim nepogodama veći dio građana koristi usluge taksista grada Sarajeva. A takom mog kratkog boravka u Sarajevu bio sam i ja njihov potrošač.

Osmijeh od uha do uha

Iskreno, obično se ne vozim Sarajevo taxijem iz nekih mojih prijašnjih loših iskustava sa tom firmom. Ali, ovaj put mi se mnogo žurilo i nisam birao, a prvi taksi koji sam zaustavio bio je upravo Sarajevo taxi. I, tako sjedam u auto, a odmah po ulasku dočeka me osmijeh vozača, kako se kaže u narodu, od uha do uha. Dečko jako mlad, veseo, komunikativan.

Pruža ruku da se upoznamo i reče da se zove Edin Čaušević. Vidio sam da je po godinama veoma, veoma mlad, pa moja novinarska znatiželja nije mi dala mira, pa ga upitah za godine. I, tako započe naša veoma zanimljiva komunikacija.

– Ja sam najmlađi taksista u Sarajevu, ako ne i u BiH ili bolje rečeno u Evropi. Imam samo 19 godina i naslijedio sam zanimanje moga oca, koji je bio dugogodišnji taksista u Sarajevu. Ustvari ovo je porodišni posao i naša porodična tradicija. Ima još mladih taksista, ali ja sam opet najmlađi od njih, jer ta neka starija generacija i generacija mog oca polagano odlaze u penziju, pa mi djeca preuzimamo. Nastavljamo zanimanje i posao kojim su se oni bavili. Moram da kažem da se mi mladi taksisti svi držimo zajedno, pazimo jedni na druge – rekao nam mladi Edin.

Njihovo dijete

Kako su te prihvatili stariji taksisti?

– Veoma, veoma lijepo. Mog tatu su svi poznavali i poštovali, ustvari prihvatili su me kao da sam njihovo dijete, što realno i jesam. Veoma često me kontaktiraju, nude pomoć pitaju me da li znam sve ulice, kako se općenito snalazim u poslu. Ali, mi ove mlađe generacije više sa tim nemamo problema, svi imamo ove pametne telefone, aplikacije. Jednostavno posao taksiste je veoma, veoma zanimljiv.

 

Po ulasku odmah sam primijetio da si veoma komunikativan, nasmijan.

– Iskreno taksisti su ogledalo svakog grada, ambasadori svakog grada. Jer svaki stranac koji dođe u grad većinom sjedne u taksi i, prvi njihov susret sa nekim recimo iz Sarajeva je upravo vozač taksija. Jednostavno taksista stvara prvi utisak o jednom gradu. Ja govorim više stranih jezika tako da mi je to jedna olakšavajuća okolnost po pitanju ovog posla i komunikacije sa ljudima.

Edin Čaušević osim što vozi taksi, uporedo sa poslom je i student.

– Da, tako je. Studiram informatiku, softverski inžinjering je bio moj izbor. To je ono što ima smisla uz ovaj posao koji radim. Jer u ovom poslu sam slobodan, nemam ograničeno vrijeme, tako da mogu da studiram.

Student Informatike

Kada završiš studij da li ćeš se nastaviti baviti taksijem?

– Jedno sigurno znam, da porodični posao neću ostaviti, ali vidjet ću šta će mi još život donijeti i gdje će da me odvede. Sa informatikom se može raditi iz svakog dijela našeg lijepog Sarajeva, tako da nismo ograničeni sa mjestom gdje se u tom trenutku nalazimo. A, meni je to veoma bitno da imam tu neku slobodu, koja meni mnogo znači.

Na pitanje da li je teško biti taksista u Sarajevu, Edin je odgovorio:

– Za mene zaista nije, jer mi svi mladi, pa tako i ja puni smo energije, elana. Meni se lično sviđa što upoznajem nove ljude, jedino je saobraćaj u Sarajevu malo specifičan. Ali, za mene je Sarajevo super u poređenju sa drugim gradovima u Evropi i regionu.

Da li se plašiš noćne vožnje, da li je bilo neprijatnih situacija?

– Da budem iskren, kako ja tako i moje kolege, mislim na ovu mlađu generaciju, mi baš biramo. Izbjegavam ili izbjegavamo da vozimo ljude koji su pijani ili pod dejstvom nekih od zabranjenih supstanci. Za sada zaista nisam imao nikakvih neugodnih situacija. Nekad ljudi to pogrešno shvate, ali zbog moje ili naše sigurnosti mi zaista biramo u trenutku koga ćemo da primimio u auto.

Siguran sam da je mnoge od vas koji ste ovo čitali, dirnula ova iskrena priča veselog i mladog sarajevskog taksiste Edina Čauševiča, čiji broj vozila je je 309 Sarajevo taksi.

Svaki nepoznati putnik, stranac koji uđe u njegov automobil shvatit će odmah koliko je Sarajevo, koliko je Bosna i Hercegovina gostoljubljiva zemlja i zemlja sa dosta mladih i veoma pametnih i talentiranih ljudi.

Bato Šišić (Naj portal)

 

Nastavi čitati

Preporučujemo

Trending