Pratite nas

Zanimljivosti

Oglas jednog gastarbajtera: TRAŽIM ŽENSKU DA IMA FAKULTET, A DA NIJE MALOKRVNA

Published

on

Ljubavni oglas jednog Balkanca zbog svog sadržaja postao je veoma viralan na društvenim mrežama. Naime, dobrostojeći muškarac, ako se da zaključuti po imovinskom stanju koje je naveo u tekstu, naveo je više osobina koje očekuje da buduća navjesta ima, kao zahtjeve koje u braku kasnije treba da ispuni, i većina je bila više nego šokantna.

“Tražim žensku osobu da se uda za mene. Ženska mora da ima do 31 godine, mora ona biti zdrava osoba i da nije malokrvna. Treba da bude fakultetski obrazovana jer sam i ja završio školu. Ona mora da bude dobra kuharica i da ne bude puno na Fejsbuku i da me ne vara sa drugim muškarcima. Imam svoja tri hotela u Evropi. Dame koje ispunjavaju moje zahtjeve neka mi se jave u inboks”, pisalo je u oglasu koji se pojavio na društvenoj mreži Redit i očekivano izazvao veliki broj komentara.

Ono što je posebno privuklo pažnju jeste ironija da neko u primjetno nepismenom oglasu zahtijeva od buduće žene da bude fakultetski obrazovana.

“Milijoni kamijoni avijoni šampijoni”, bio je jedan komentar koji ne aludirao na umetnuto slovo “j” u riječi završiJo, a drugi su mu poručili da “vrtić nije škola”.

Drugi su se osvrnuli na očekivanja u vezi sa zdravstvenim stanjem.

“Okači analizu krvi i nemoj da ti je palo na pamet da možeš prikriti anemiju”, pisali su.

Treći su, pak, pokušali da opravdaju njegovo nepoznavanje pravopisa, pa vele, ako ima hotele u Evropi, moguće je da je negdje preko i u školu išao.

“Vjerovatno se školovo u inostranstvu, a ovo mu je drugi jezik. Moguće da je elokventan i veoma školovan. – glasio je komentar.

Bilo kako bilo, oglas je sve lijepo zabavio, a mi se nadamo da je usamljeni muškarac ipak našao ženu po svojoj mjeri i volji. (Naj portal)

Zanimljivosti

Bh. advokati se oglasili povodom pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava o kriptovanim aplikacijama

Published

on

U pojedinim medijima u Bosni i Hercegovini i regionu objavljene su pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra 2024. godine. Ona se odnosi na zakonitost kriptovane aplikacije Encrochat, povodom čega su se oglasili advokati koji pred Sudom BiH zastupaju u predmetima kriptovanih aplikacija.

Izneseni stavovi

– Povodom informacija objavljenih u pojedinim medijima i nekim javnim istupima, uz puno uvažavanje da se u javnosti mogu pojaviti različite interpretacije odluka međunarodnih pravosudnih institucija, kao branioci koji postupaju u krivičnim predmetima u kojima se kao dokazi provode komunikacije iz različitih kriptovanih aplikacija, a u vezi s odlukom Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra ove godine, željeli bismo na ovaj način doprinijeti upoznavanju javnosti s tom odlukom.

Kako su u odnosu na tu odluku izneseni stavovi da ista predstavlja sudsku odluku prema kojoj se ne može ispitivati zakonitost postupka kojim su prikupljani podaci sa kriptovanih aplikacija, smatramo potrebnim da ukažemo na šta se ta odluka zapravo odnosi, kao i na obrazloženje koje je ESLJP dao u toj odluci.

Pomenutom odlukom (a ne presudom), ESLJP je odbacio predstavke aplikanata, britanskih državljana, koje su podnijeli protiv Francuske. Odbacivanje, za razliku od meritornog odbijanja, predstavki znači da je ESLJP našao da nisu ispunjeni svi formalni prethodni uslovi za ispitivanje predstavke u meritumu.

U konkretnom slučaju, ESLJP je takvo odbacivanje predstavki obrazložio time da aplikanti nisu iskoristili djelotvorno pravno sredstvo kojim su pred nadležnim organima Francuske mogli osporavati validnost prikupljenih dokaza.

Pravna sredstva

Prema tome, radi se o jednoj vrlo specifičnoj situaciji koja je isključivo vezana za dvojicu aplikanata i način na koji su prikupljeni dokazi protiv njih, odnosno činjenicu da njih dvojica nisu prije podnošenja predstavki iskoristili sva pravna sredstva vezana za nezakonitost dokaza.

Preduslov iskorištavanja svih efektivnih pravnih sredstava prije podnošenja predstavke je temeljni princip rada i ne samo ESLJP već i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Predstavke aplikanata koje ne zadovolje ovaj prvi eliminatorni test, neće uopšte biti meritorno razmatrane.

Nije u tom smislu uopšte zanemarivo da se predmetna odluka odnosi na krivični postupak koji uključuje i Evropski istražni nalog kao institut koji je precizno regulisan Direktivom Evropske unije, te kao takav, može se slobodno reći, ne može imati direktnu primjenu na države van Evropske unije – ističe grupa bh. advokata koju čine Nermin Mulalić, Tatjana Vasić, Lejla Čović, Sabina Mehić, Nina Kisić, Jasmin Alikadić, Matteo Gadžić i Lejla Babić.

Odluka ESLJP

Dodaju da se ne može, stoga, uopšte govoriti da odluka ESLJP može imati bilo kakve, a posebno ne tako dalekosežne posljedice na bilo koji drugi postupak u bilo kojoj jurisdikciji, a kako se to u javnosti želi prikazati.

– Željeli bismo ovim putem pozvati i širu i stručnu javnost da se upoznaju sa sadržajem odluke ESLJP koja je dostupna na internet stranici tog Suda i na linku kažu bh. advokati.

 

Nastavi čitati

Preporučujemo

Trending