Pratite nas

Zanimljivosti

Sud u Kanadi odlučio: POKAZIVANJE SREDNJEG PRSTA JE „BOGOM DANO PRAVO“ I NE MOŽE SE KAŽNJAVATI

Published

on

Pokazivanje srednjeg prsta nekome je “bogom dano pravo” koje pripada svim Kanađanima, rekao je sudija iz Kvebeka, kada je nedavno oslobodio muškarca iz Montreala optuženog za uznemiravanje i prijetnje.

U svojoj presudi, sudija suda u Kvebeku Dennis Galiatsatos napisao je da Neall Epstein ne samo da nije kriv, već je činjenica da je uhapšen i procesuiran bila zbunjujuća nepravda, piše cbc.ca.

„Da budemo potpuno jasni, nije zločin pokazatii nekome prst – napisao je sudija u svojoj presudi od 24. februara.
„Možda nije građansko, možda nije pristojno, možda nije džentlmensko. Ipak, ne pokreće krivičnu odgovornost – dodao je sudija.
Policija je 18. maja 2021. uhapsila Epsteina, 45-godišnjeg učitelja, dok se vraćao kući iz šetnje. Ranije tog dana, sreo je komšiju Michaela Naccachea koji je živio u istoj ulici i sa kojim je ranije imao sukobe.

Komšija Naccache (34) psovao je Epsteina i prijetio mu dok je držao električni alat “na prijeteći način”, utvrdio je sudija. Epstein je odgovorio sa dva srednja prsta i nastavio hodati.

Naccache je naveo da je Epstein također napravio gest za prerezivanje grla i rekao da se plaši da će se Epstein vratiti i pokušati da ga ubije. Te tvrdnje sudija nije prihvatio.

„Na osnovu čega se bojao da je gospodin Epstein potencijalni ubica? Činjenica da je išao u mirnu šetnju sa svojom djecom? Činjenica da se družio s drugim mladim roditeljima na ulici? Ako je to standard, trebali bi svi da se plaše da su naše komšijei ubice na čekanju – napisao je Galiatsatos.

Sudija je, oslobađajući Epsteina, napisao i da bi volio da može i bukvalno “izbaciti slučaj van suda”.

„U konkretnim okolnostima ovog slučaja, Sud je sklon da zaista uzme spis i baci ga kroz prozor, što je jedini način da na adekvatan način izrazim svoje čuđenje činjenicom da je gospodin Epstein bio podvrgnut hapšenju i napadu – dodao je.

Malo ko, međutim, zna kako je taj gest nastao i koliko se dugo koristi. A nisu u pitanju stotine, već hiljade godina. Istorija ovog gesta seže do vremena stare Grčke. Pokazivali su ga u nekim grčkim dramama i komedijama zajedno sa drugim vulgarnim gestovima, poput ‘mahanja’ penisom. Iz istorijskih spisa znamo da se gest koristio i na pozornicama starog Rima, kao i prilikom sukoba u Senatu. To se tada zvalo ‘Digitus Impudicus’ ili drski prst”, rekao je Bendžamin Bergen, šef Jezičke i kognitivne laboratorije Univerziteta u San Dijegu za Vajs.

Niko ne može, sa stopostotnom sigurnošću, da kaže šta je originalni “drski prst” značio, ali su naučnici prilično sigurni da je to trebalo da predstavlja penis.

“Srednji prst je penis, a dva savijena prsta sa strane predstavljaju testise. To je falusni gest”, izjavio je ugledni antropolog Dezmond Moris za Bi-Bi-Si.

Prvi pismeni trag o pokazivanju srednjeg prsta ostavio je Aristofan u komediji “Oblaci” iz 424. godine pre naše ere. Prvi čovjek kome je, zvanično, srednjim prstom “poslata poruka” bio je filozof Sokrat, kome u tom komadu lik pod imenom Strepsijad pokaže srednji prst, praveći se da je to ukrućeni penis. Sokrat je u “Oblacima” prikazan kao neko ko kvari atinsku omladinu.

Slijedeći put “srednjak” se spominje u knjizi “Životi i mišljenja znamenitih filozofa” Diogena Laertija u 3. vijeku prij nove ere, i takođe je pokazan jednom filozofu. Gest se pojavljuje u više komada napisanih u doba starog Rima, a prema nekim izvorima, zloglasni imeperator Kaligula tjerao je podanike da mu, umjesto ruke, ljube srednji prst, kojim bi prethodno sugestivno mahao kako bi još više podsjećao na penis.

U srednjem vijeku srednji prst se ne spominje u zapisima, ali nema sumnje da je taj gest preživio. Ugledni američki profesor prava Ajra P. Robins, u svom radu iz 2008. godine posvećenom pravnim aspektima pokazivanja srednjeg prsta, zapisao je da se gest u Sjevernoj Americi upotrebljavao najkasnije od 1886. godine.

Te godine “srednjak” je pokazao popularni igrač bejzbola Čarls Old Hos Redburn, i to u objektiv kamere, pa je tako postao akter prve poznata fotografije tog gesta. Za njegovu današnju popularnost u celom svetu zaslužan je veliki uticaj američke pop kulture, filmova, muzike i serija.

“Do prije dvadesetak godina srednji prst nije ništa značio u Japanu ili Koreji, a sada ga svi znaju zbog filmova i serija. Da je nakon Drugog svjetskog rata francuska kinematografija postala dominantna, vjerovatno bismo svi, umjesto prsta, pokazivali stisnutu šaku”, zaključuje profesor Bendžamin Bergen. (Naj portal)

Zanimljivosti

VIDEO Slučajni susret otkrio zanimljive detalje: Koji Sarajlija je najmlađi taksista u Evropi

Published

on

Edin s našim novinarom Batom Šišićem

Mjesec je novembar, a u Sarajevu pao prvi snijeg. I, kako obično biva sa vremenskim nepogodama veći dio građana koristi usluge taksista grada Sarajeva. A takom mog kratkog boravka u Sarajevu bio sam i ja njihov potrošač.

Osmijeh od uha do uha

Iskreno, obično se ne vozim Sarajevo taxijem iz nekih mojih prijašnjih loših iskustava sa tom firmom. Ali, ovaj put mi se mnogo žurilo i nisam birao, a prvi taksi koji sam zaustavio bio je upravo Sarajevo taxi. I, tako sjedam u auto, a odmah po ulasku dočeka me osmijeh vozača, kako se kaže u narodu, od uha do uha. Dečko jako mlad, veseo, komunikativan.

Pruža ruku da se upoznamo i reče da se zove Edin Čaušević. Vidio sam da je po godinama veoma, veoma mlad, pa moja novinarska znatiželja nije mi dala mira, pa ga upitah za godine. I, tako započe naša veoma zanimljiva komunikacija.

– Ja sam najmlađi taksista u Sarajevu, ako ne i u BiH ili bolje rečeno u Evropi. Imam samo 19 godina i naslijedio sam zanimanje moga oca, koji je bio dugogodišnji taksista u Sarajevu. Ustvari ovo je porodišni posao i naša porodična tradicija. Ima još mladih taksista, ali ja sam opet najmlađi od njih, jer ta neka starija generacija i generacija mog oca polagano odlaze u penziju, pa mi djeca preuzimamo. Nastavljamo zanimanje i posao kojim su se oni bavili. Moram da kažem da se mi mladi taksisti svi držimo zajedno, pazimo jedni na druge – rekao nam mladi Edin.

Njihovo dijete

Kako su te prihvatili stariji taksisti?

– Veoma, veoma lijepo. Mog tatu su svi poznavali i poštovali, ustvari prihvatili su me kao da sam njihovo dijete, što realno i jesam. Veoma često me kontaktiraju, nude pomoć pitaju me da li znam sve ulice, kako se općenito snalazim u poslu. Ali, mi ove mlađe generacije više sa tim nemamo problema, svi imamo ove pametne telefone, aplikacije. Jednostavno posao taksiste je veoma, veoma zanimljiv.

 

Po ulasku odmah sam primijetio da si veoma komunikativan, nasmijan.

– Iskreno taksisti su ogledalo svakog grada, ambasadori svakog grada. Jer svaki stranac koji dođe u grad većinom sjedne u taksi i, prvi njihov susret sa nekim recimo iz Sarajeva je upravo vozač taksija. Jednostavno taksista stvara prvi utisak o jednom gradu. Ja govorim više stranih jezika tako da mi je to jedna olakšavajuća okolnost po pitanju ovog posla i komunikacije sa ljudima.

Edin Čaušević osim što vozi taksi, uporedo sa poslom je i student.

– Da, tako je. Studiram informatiku, softverski inžinjering je bio moj izbor. To je ono što ima smisla uz ovaj posao koji radim. Jer u ovom poslu sam slobodan, nemam ograničeno vrijeme, tako da mogu da studiram.

Student Informatike

Kada završiš studij da li ćeš se nastaviti baviti taksijem?

– Jedno sigurno znam, da porodični posao neću ostaviti, ali vidjet ću šta će mi još život donijeti i gdje će da me odvede. Sa informatikom se može raditi iz svakog dijela našeg lijepog Sarajeva, tako da nismo ograničeni sa mjestom gdje se u tom trenutku nalazimo. A, meni je to veoma bitno da imam tu neku slobodu, koja meni mnogo znači.

Na pitanje da li je teško biti taksista u Sarajevu, Edin je odgovorio:

– Za mene zaista nije, jer mi svi mladi, pa tako i ja puni smo energije, elana. Meni se lično sviđa što upoznajem nove ljude, jedino je saobraćaj u Sarajevu malo specifičan. Ali, za mene je Sarajevo super u poređenju sa drugim gradovima u Evropi i regionu.

Da li se plašiš noćne vožnje, da li je bilo neprijatnih situacija?

– Da budem iskren, kako ja tako i moje kolege, mislim na ovu mlađu generaciju, mi baš biramo. Izbjegavam ili izbjegavamo da vozimo ljude koji su pijani ili pod dejstvom nekih od zabranjenih supstanci. Za sada zaista nisam imao nikakvih neugodnih situacija. Nekad ljudi to pogrešno shvate, ali zbog moje ili naše sigurnosti mi zaista biramo u trenutku koga ćemo da primimio u auto.

Siguran sam da je mnoge od vas koji ste ovo čitali, dirnula ova iskrena priča veselog i mladog sarajevskog taksiste Edina Čauševiča, čiji broj vozila je je 309 Sarajevo taksi.

Svaki nepoznati putnik, stranac koji uđe u njegov automobil shvatit će odmah koliko je Sarajevo, koliko je Bosna i Hercegovina gostoljubljiva zemlja i zemlja sa dosta mladih i veoma pametnih i talentiranih ljudi.

Bato Šišić (Naj portal)

 

Nastavi čitati

Preporučujemo

Trending