Pratite nas

Zanimljivosti

Ovo je dvojnik Srećka Šojića: NA SVADBAMA SE LJUDI VIŠE SLIKAJU SAMNOM NEGO SA MLADAMA I MLADOŽENJAMA

Published

on

Malo je ljudi koje nije nasmijao Srećko Šojić iz filmskih I TV serijala “Tesna koža” i “Bela Lađa”. Glumio ga je Milan Lane Gutović, koji je preminuo u avgustu 2021. u 76. godini života.
Međutim, javnosti je skoro nepoznato da legendarni glumac ima dvojnika. On se nalazi u ariljskom selu Mirosaljci (Srbija).

Milenko Čakervić apsolutni je Šojićev dvojnik, a ovakav imidž ovaj Ariljac njeguje i prije nego što je lik Šojića postao popularan. Ista frizura, građa i nezaobilazni brkovi, pa ne treba ni da čudi što u ovom kraju Milenka svi znaju.

“Po imenu me zovu samo moji ukućani, svi ostali me znaju kao Šojića. Meni to nikad nije smetalo, simpatično mi je. Ljudi me svuda prepoznaju, a kad god idem na neko veselje ovdje u našem kraju, više se slikaju sa mnom nego sa mladom i mladoženjom. Često me omladina povuče za brkove i pita – Roćko, da li su pravi – kaže uz osmjeh Milenko.

On nema limuzinu već se vozi u ladi nivi, nije na čelu nikakve stranke, ali je zato glava mnogočlane porodice koja obrađuje više od 30 hektara zemlje. Umjesto političkih partnera i Ćirka svaki dan je sa beračima i otkupljivačima malina.

Zavrnutih rukava i dubokim gumenim čizmama u njivi umjesto u elitnim restoranima, Milenko kaže da se često slaže sa onom Šojićevom – “ne cvate cveće ni u naše preduzeće”.

“Za razliku od pravog lika koji je poprilična ljenčuga u seriji, kod mene nema odmora dok traje obnova. Na selu se radi od jutra do mraka, naročito kad je sezona malina. Svi smo u našim fabrikama pod otvorenim nebom. Nekad je zarada dobra, nekad slabija. Imamo krave, ovce, pravimo sir. Stružemo drva i tu nam takođe kapne po neki dinar. Ima posla ko hoće da radi – priča nam ariljski Šojić.

Sa supgom Milevom na pravi put izveo je troje djece, a sada je porodica mnogo brojnija jer su stigli prvo unuci, ali i praunuci. (Naj portal)

Zanimljivosti

Bh. advokati se oglasili povodom pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava o kriptovanim aplikacijama

Published

on

U pojedinim medijima u Bosni i Hercegovini i regionu objavljene su pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra 2024. godine. Ona se odnosi na zakonitost kriptovane aplikacije Encrochat, povodom čega su se oglasili advokati koji pred Sudom BiH zastupaju u predmetima kriptovanih aplikacija.

Izneseni stavovi

– Povodom informacija objavljenih u pojedinim medijima i nekim javnim istupima, uz puno uvažavanje da se u javnosti mogu pojaviti različite interpretacije odluka međunarodnih pravosudnih institucija, kao branioci koji postupaju u krivičnim predmetima u kojima se kao dokazi provode komunikacije iz različitih kriptovanih aplikacija, a u vezi s odlukom Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra ove godine, željeli bismo na ovaj način doprinijeti upoznavanju javnosti s tom odlukom.

Kako su u odnosu na tu odluku izneseni stavovi da ista predstavlja sudsku odluku prema kojoj se ne može ispitivati zakonitost postupka kojim su prikupljani podaci sa kriptovanih aplikacija, smatramo potrebnim da ukažemo na šta se ta odluka zapravo odnosi, kao i na obrazloženje koje je ESLJP dao u toj odluci.

Pomenutom odlukom (a ne presudom), ESLJP je odbacio predstavke aplikanata, britanskih državljana, koje su podnijeli protiv Francuske. Odbacivanje, za razliku od meritornog odbijanja, predstavki znači da je ESLJP našao da nisu ispunjeni svi formalni prethodni uslovi za ispitivanje predstavke u meritumu.

U konkretnom slučaju, ESLJP je takvo odbacivanje predstavki obrazložio time da aplikanti nisu iskoristili djelotvorno pravno sredstvo kojim su pred nadležnim organima Francuske mogli osporavati validnost prikupljenih dokaza.

Pravna sredstva

Prema tome, radi se o jednoj vrlo specifičnoj situaciji koja je isključivo vezana za dvojicu aplikanata i način na koji su prikupljeni dokazi protiv njih, odnosno činjenicu da njih dvojica nisu prije podnošenja predstavki iskoristili sva pravna sredstva vezana za nezakonitost dokaza.

Preduslov iskorištavanja svih efektivnih pravnih sredstava prije podnošenja predstavke je temeljni princip rada i ne samo ESLJP već i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Predstavke aplikanata koje ne zadovolje ovaj prvi eliminatorni test, neće uopšte biti meritorno razmatrane.

Nije u tom smislu uopšte zanemarivo da se predmetna odluka odnosi na krivični postupak koji uključuje i Evropski istražni nalog kao institut koji je precizno regulisan Direktivom Evropske unije, te kao takav, može se slobodno reći, ne može imati direktnu primjenu na države van Evropske unije – ističe grupa bh. advokata koju čine Nermin Mulalić, Tatjana Vasić, Lejla Čović, Sabina Mehić, Nina Kisić, Jasmin Alikadić, Matteo Gadžić i Lejla Babić.

Odluka ESLJP

Dodaju da se ne može, stoga, uopšte govoriti da odluka ESLJP može imati bilo kakve, a posebno ne tako dalekosežne posljedice na bilo koji drugi postupak u bilo kojoj jurisdikciji, a kako se to u javnosti želi prikazati.

– Željeli bismo ovim putem pozvati i širu i stručnu javnost da se upoznaju sa sadržajem odluke ESLJP koja je dostupna na internet stranici tog Suda i na linku kažu bh. advokati.

 

Nastavi čitati

Preporučujemo

Trending