Pratite nas

Zanimljivosti

Koji kućni poslovi uzbuđuju bolje od afrodizijaka: MUŠKARCE PALI DOK ONA KUHA RUČAK ILI SPREMA POSTELJINU, A ŽENE KADA ON BUŠI RUPE

Published

on

Kućni poslovi mogu biti uzbudljiviji nego se možda čini, pokazalo je to istraživanje portala „Superdrug Online Doctor“ sprovedeno na 1.000 ljudi, 500 Amerikanaca i 500 Britanaca.

Više od polovinee njih, preciznije 58 odsto, izjavilo je da ih uzbudi da gledaju partnera kako obavlja neki kućni posao. No nije svaki posao jednako uzbudljiv pa su tako dobili i rang-listu.

1. Na prvom mjestu ubedljivo se našlo kuhanje.

2. Čišćenje – 48 odsto

3. Male kućne popravke (rad s bušilicom) – 43 odsto

4. Spremanje kreveta – 40 odsto

5. Pranje posuđa – 35 odsto

6. Uređivanje dvorišta – 34 odsto

7. Pranje automobila – 30 odsto

8. Pranje veša i sušenje – 27 odsto

9. Slaganje/organizovanje ormara – 15 odsto.

Muškarce više uzbuđuje da gledaju žene dok rade po kući, izjavilo je to 61 odsto njih – u poređenju s 56 odsto žena koje su istu stvar rekle za momke.

Što je to u gledanju naše voljene osobe kako riba kuću toliko privlačno?
Zapitala se to i psihoterapeutkinja Dženifer Hamadi.

“To je kombinacija osjećanja zahvalnosti, osjećaja za timski rad i partnerstva – kaže ona.

Imati nekoga ko obavlja kućne poslove moglo bi se svrstati u jedan od pet ljubavnih jezika koji opisuju načine na koje ljudi daju i primaju ljubav. Jedno od njih je i čin služenja. To znači da se neki ljudi osjećaju najvoljenijima kad im partner učini nešto za što zna da će im uljepšati dan ili im olakšati život – objasnila je.

Istraživanje je, takođe, pokazalo da kad se razni poslovi obavljaju zajedno, oni čak mogu postati neka vrsta razigranog afrodizijaka za parove. Naime, gotovo polovina ispitanika koji su u vezama (49 odsto) priznalo je da se obavljanje poslova zajedno s partnerom na kraju pretvorilo u strasno vođenje ljubavi (Naj portal)

Zanimljivosti

Bh. advokati se oglasili povodom pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava o kriptovanim aplikacijama

Published

on

U pojedinim medijima u Bosni i Hercegovini i regionu objavljene su pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra 2024. godine. Ona se odnosi na zakonitost kriptovane aplikacije Encrochat, povodom čega su se oglasili advokati koji pred Sudom BiH zastupaju u predmetima kriptovanih aplikacija.

Izneseni stavovi

– Povodom informacija objavljenih u pojedinim medijima i nekim javnim istupima, uz puno uvažavanje da se u javnosti mogu pojaviti različite interpretacije odluka međunarodnih pravosudnih institucija, kao branioci koji postupaju u krivičnim predmetima u kojima se kao dokazi provode komunikacije iz različitih kriptovanih aplikacija, a u vezi s odlukom Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra ove godine, željeli bismo na ovaj način doprinijeti upoznavanju javnosti s tom odlukom.

Kako su u odnosu na tu odluku izneseni stavovi da ista predstavlja sudsku odluku prema kojoj se ne može ispitivati zakonitost postupka kojim su prikupljani podaci sa kriptovanih aplikacija, smatramo potrebnim da ukažemo na šta se ta odluka zapravo odnosi, kao i na obrazloženje koje je ESLJP dao u toj odluci.

Pomenutom odlukom (a ne presudom), ESLJP je odbacio predstavke aplikanata, britanskih državljana, koje su podnijeli protiv Francuske. Odbacivanje, za razliku od meritornog odbijanja, predstavki znači da je ESLJP našao da nisu ispunjeni svi formalni prethodni uslovi za ispitivanje predstavke u meritumu.

U konkretnom slučaju, ESLJP je takvo odbacivanje predstavki obrazložio time da aplikanti nisu iskoristili djelotvorno pravno sredstvo kojim su pred nadležnim organima Francuske mogli osporavati validnost prikupljenih dokaza.

Pravna sredstva

Prema tome, radi se o jednoj vrlo specifičnoj situaciji koja je isključivo vezana za dvojicu aplikanata i način na koji su prikupljeni dokazi protiv njih, odnosno činjenicu da njih dvojica nisu prije podnošenja predstavki iskoristili sva pravna sredstva vezana za nezakonitost dokaza.

Preduslov iskorištavanja svih efektivnih pravnih sredstava prije podnošenja predstavke je temeljni princip rada i ne samo ESLJP već i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Predstavke aplikanata koje ne zadovolje ovaj prvi eliminatorni test, neće uopšte biti meritorno razmatrane.

Nije u tom smislu uopšte zanemarivo da se predmetna odluka odnosi na krivični postupak koji uključuje i Evropski istražni nalog kao institut koji je precizno regulisan Direktivom Evropske unije, te kao takav, može se slobodno reći, ne može imati direktnu primjenu na države van Evropske unije – ističe grupa bh. advokata koju čine Nermin Mulalić, Tatjana Vasić, Lejla Čović, Sabina Mehić, Nina Kisić, Jasmin Alikadić, Matteo Gadžić i Lejla Babić.

Odluka ESLJP

Dodaju da se ne može, stoga, uopšte govoriti da odluka ESLJP može imati bilo kakve, a posebno ne tako dalekosežne posljedice na bilo koji drugi postupak u bilo kojoj jurisdikciji, a kako se to u javnosti želi prikazati.

– Željeli bismo ovim putem pozvati i širu i stručnu javnost da se upoznaju sa sadržajem odluke ESLJP koja je dostupna na internet stranici tog Suda i na linku kažu bh. advokati.

 

Nastavi čitati

Preporučujemo

Trending