Legendarni Halid Bešlić je u karijeri snimio veliki broj hitova, a jedna od njegovih ličnih karti je hit “Neću dijamante” koju je snimio 1984. godine. Bez “dijamanata” Bešlić ni danas ne održi ni jedan svoj nastup.

“Ja mislim da bi bio keraj svijeta kada na koncertu ne bih otpjevao “dijamante”. Publika voli mnoge moje pjesme, ali bez njih svaki moj koncert bi bio promašaj – kaže Bešlić.
Međutim, malo je poznato da su “dijamanti” bili otpisani. Naime, Bešliću su se svidjele riječi, ali nije Gljivina melodija.

“Nazif je to bio komponovao sevdalijski, poravno. Meni se nije svidjelo i nisam je htio snimiti u toj verziji. Tražio sam brži ritam, nešto u stilu devet osmina. Skoro smo bili završili moj album, kada smo se prisjetili “dijamanata”. Počnem ja pjevušiti Gljivi i Bosancu kako doživljavam “dijamante”, oni prihvatiše, okuražiše me, a ja se oslobodim, pa malo rokerski zadam ono “Neću, neću dijamante”…. Odmah smo uletjeli u studio, snimili je. Ostalo je istorija – kaže Bešlić. (Naj portal)