Pratite nas

Zanimljivosti

Jarani ili ona: MOMAK SE PITA DA LI DA IDE NA MORE S RAJOM ILI SA CUROM

Published

on

Ako su u ozbiljnoj vezi, kod većine ljudi, nekako se podrazumjeva da na sva putovanja idu sa svojim partnerom. To mnogima odlično odgovara, međutim ima parova kojima se interesovanja potpuno razlikuju i umjesto romantičnog odmora na kraju se sve svede na sedam dana svađa i tenzije.

Jedan dečko je na društvenoj mreži Twitter postavio pitanje koje se na najbolji način bavi ovom tematikom i odgovori su veoma zanimljivi.

“Je l’ vama normalno da ste sa nekim u vezi, a da ipak odete na more sa prijateljima?”, napisao je i pokrenuo interesantnu polemiku.

“Pa ne, hajde da se vežemo lancima i nemamo svoje ja i svoju ličnost koja je postojala i prije te veze? Ići i zajedno ali i odvojeno je normalno… ako u nekog imam povjerenje imam ga da ide bez mene na Mars ako nemam ne vjerujem mu i da ide do pekare…”, komentirao je jedan korisnik.

“Meni je čudno da se ovakva pitanja postavljaju i dalje. Bilo da su ljudi u vezi ili braku normalno je da imaju aktivnosti i sa prijateljima i porodicom iz koje su došli.

Svako na prvom mjestu mora da ima svoj život”, komentirao je drugi.

“Idem. Moj muž mrzi more, ja obožavam, naravno da neću da ga se odreknem zbog toga. Mora, ne muža :)”, dodala je korisnica.

“Ja na zimovanje tako, niti jedan momak do sad nije bio ljubitelj zimskih sportova, a ja se tog zadovoljstva ne odričem ni zbog čega, ni zbog koga. Bilo je godina kad sam cijeli godišnji na to trošila. Nikakvih problema to nije izazivalo, godina ipak ima 300+ dana”, bili su odgovori koji podržavaju samostalne odlaske na more i bez partnera.

“Ja davno raskinuo sa curom kada mi je rekla “sa tvojom lovom idemo zajedno na more, pa kada se vratimo sa mojom idem sa drugaricama” na kraju je išla samo sa drugaricama”, “Možda jeste normalno , ali ja nisam taj tip, kod mene je to nenormalno”, “Ako je to prava veza, ljubav… pa onda želim samo s njim”, a bilo je i ovakvih stavova. (Naj portal)

Zanimljivosti

Bh. advokati se oglasili povodom pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava o kriptovanim aplikacijama

Published

on

U pojedinim medijima u Bosni i Hercegovini i regionu objavljene su pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra 2024. godine. Ona se odnosi na zakonitost kriptovane aplikacije Encrochat, povodom čega su se oglasili advokati koji pred Sudom BiH zastupaju u predmetima kriptovanih aplikacija.

Izneseni stavovi

– Povodom informacija objavljenih u pojedinim medijima i nekim javnim istupima, uz puno uvažavanje da se u javnosti mogu pojaviti različite interpretacije odluka međunarodnih pravosudnih institucija, kao branioci koji postupaju u krivičnim predmetima u kojima se kao dokazi provode komunikacije iz različitih kriptovanih aplikacija, a u vezi s odlukom Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra ove godine, željeli bismo na ovaj način doprinijeti upoznavanju javnosti s tom odlukom.

Kako su u odnosu na tu odluku izneseni stavovi da ista predstavlja sudsku odluku prema kojoj se ne može ispitivati zakonitost postupka kojim su prikupljani podaci sa kriptovanih aplikacija, smatramo potrebnim da ukažemo na šta se ta odluka zapravo odnosi, kao i na obrazloženje koje je ESLJP dao u toj odluci.

Pomenutom odlukom (a ne presudom), ESLJP je odbacio predstavke aplikanata, britanskih državljana, koje su podnijeli protiv Francuske. Odbacivanje, za razliku od meritornog odbijanja, predstavki znači da je ESLJP našao da nisu ispunjeni svi formalni prethodni uslovi za ispitivanje predstavke u meritumu.

U konkretnom slučaju, ESLJP je takvo odbacivanje predstavki obrazložio time da aplikanti nisu iskoristili djelotvorno pravno sredstvo kojim su pred nadležnim organima Francuske mogli osporavati validnost prikupljenih dokaza.

Pravna sredstva

Prema tome, radi se o jednoj vrlo specifičnoj situaciji koja je isključivo vezana za dvojicu aplikanata i način na koji su prikupljeni dokazi protiv njih, odnosno činjenicu da njih dvojica nisu prije podnošenja predstavki iskoristili sva pravna sredstva vezana za nezakonitost dokaza.

Preduslov iskorištavanja svih efektivnih pravnih sredstava prije podnošenja predstavke je temeljni princip rada i ne samo ESLJP već i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Predstavke aplikanata koje ne zadovolje ovaj prvi eliminatorni test, neće uopšte biti meritorno razmatrane.

Nije u tom smislu uopšte zanemarivo da se predmetna odluka odnosi na krivični postupak koji uključuje i Evropski istražni nalog kao institut koji je precizno regulisan Direktivom Evropske unije, te kao takav, može se slobodno reći, ne može imati direktnu primjenu na države van Evropske unije – ističe grupa bh. advokata koju čine Nermin Mulalić, Tatjana Vasić, Lejla Čović, Sabina Mehić, Nina Kisić, Jasmin Alikadić, Matteo Gadžić i Lejla Babić.

Odluka ESLJP

Dodaju da se ne može, stoga, uopšte govoriti da odluka ESLJP može imati bilo kakve, a posebno ne tako dalekosežne posljedice na bilo koji drugi postupak u bilo kojoj jurisdikciji, a kako se to u javnosti želi prikazati.

– Željeli bismo ovim putem pozvati i širu i stručnu javnost da se upoznaju sa sadržajem odluke ESLJP koja je dostupna na internet stranici tog Suda i na linku kažu bh. advokati.

 

Nastavi čitati

Preporučujemo

Trending