Pratite nas

Zanimljivosti

Sarajevska gospoda: DA LI JE SATNICA OD 5 KM ZA PRANJE SUĐA PONIŽENJE?

Published

on

Iako u BiH vlada velika nezaposlenost i bježanija u inostranstvo, čini se da će onima što su ostali u domovini biti sve teže. Poslodavci će muku mučiti s radnom snagom, a uposlenici sa visinom plate ili dnevnice.

Pokazuje to i slučaj nakon oglasa jedne picerije sa Dobrinje na Facebook grupi “Tražim nudim posao Sarajevo”. Oni su objavili oglas da traže radnicu za ispomoć u kuhinji (pranje suđa) svaki dan od 18 do 22 sati. Ponudili su satnicu od pet KM, te isplatu svakodnevno po završetku radnog dana.

Oglas je izazvao brojne rasprave. Neki od građana smatraju kako je ovaj iznos satnice nizak, dok drugi misle da je ovo dobra prilika za dodatnu zaradu.

“Ljudi dragi, ne ponižavajte se cijenite sebe, svoje vrijeme, trud i rad. Ovih 5 KM je malo, onaj ko radi u ugostiteljstvu to zna i polako tražit će poslodavci radnika i za satnicu od 10 KM, ali ih neće biti”, glasi jedan od komentara.

“Ko je radio u ugostiteljstvu zna šta znači ovaj posao”, “Evo 10 KM satnica samo da pravi kafu na poslu i poslije posla”, “Užas i sramota” – glase neki od komentara koji podržavaju slično mišljenje.

Mnogi su se javili na ovaj oglas, a posebno je dosta bilo onih koji su srednjoškolci i studenti te su na ovaj način željeli zaraditi dnevnicu.

“Pa sta hoćete za pranje suđa ljudi rade na građevini poginu da bi zaradila 40, 50 KM cijeli dan, a ovdje četiri sata 20 KM”,

“Svi krenu od nule pa i suđe prati za pet sati po satu i pićem kao toplim obrokom. Ovdje ima i studenata kojima je to okej pogotovo na crno da rade ako su redovni na fakultetu i onda dođu i pročitaju komentar nekog Hašima iz Podlugova kako daje svoje jako ‘bistre’ komentare dok sjedi u 9 ujutru po kafićima i pije kafu od marku i po (koja je sada 2 KM) te čeka da ga zovu za posao gdje je odmah šef firme”, naveli su neki od komentara. (Naj portal)

Zanimljivosti

Bh. advokati se oglasili povodom pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava o kriptovanim aplikacijama

Published

on

U pojedinim medijima u Bosni i Hercegovini i regionu objavljene su pogrešne interpretacije odluke Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra 2024. godine. Ona se odnosi na zakonitost kriptovane aplikacije Encrochat, povodom čega su se oglasili advokati koji pred Sudom BiH zastupaju u predmetima kriptovanih aplikacija.

Izneseni stavovi

– Povodom informacija objavljenih u pojedinim medijima i nekim javnim istupima, uz puno uvažavanje da se u javnosti mogu pojaviti različite interpretacije odluka međunarodnih pravosudnih institucija, kao branioci koji postupaju u krivičnim predmetima u kojima se kao dokazi provode komunikacije iz različitih kriptovanih aplikacija, a u vezi s odlukom Evropskog suda za ljudska prava (“ESLJP”) od 17. septembra ove godine, željeli bismo na ovaj način doprinijeti upoznavanju javnosti s tom odlukom.

Kako su u odnosu na tu odluku izneseni stavovi da ista predstavlja sudsku odluku prema kojoj se ne može ispitivati zakonitost postupka kojim su prikupljani podaci sa kriptovanih aplikacija, smatramo potrebnim da ukažemo na šta se ta odluka zapravo odnosi, kao i na obrazloženje koje je ESLJP dao u toj odluci.

Pomenutom odlukom (a ne presudom), ESLJP je odbacio predstavke aplikanata, britanskih državljana, koje su podnijeli protiv Francuske. Odbacivanje, za razliku od meritornog odbijanja, predstavki znači da je ESLJP našao da nisu ispunjeni svi formalni prethodni uslovi za ispitivanje predstavke u meritumu.

U konkretnom slučaju, ESLJP je takvo odbacivanje predstavki obrazložio time da aplikanti nisu iskoristili djelotvorno pravno sredstvo kojim su pred nadležnim organima Francuske mogli osporavati validnost prikupljenih dokaza.

Pravna sredstva

Prema tome, radi se o jednoj vrlo specifičnoj situaciji koja je isključivo vezana za dvojicu aplikanata i način na koji su prikupljeni dokazi protiv njih, odnosno činjenicu da njih dvojica nisu prije podnošenja predstavki iskoristili sva pravna sredstva vezana za nezakonitost dokaza.

Preduslov iskorištavanja svih efektivnih pravnih sredstava prije podnošenja predstavke je temeljni princip rada i ne samo ESLJP već i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Predstavke aplikanata koje ne zadovolje ovaj prvi eliminatorni test, neće uopšte biti meritorno razmatrane.

Nije u tom smislu uopšte zanemarivo da se predmetna odluka odnosi na krivični postupak koji uključuje i Evropski istražni nalog kao institut koji je precizno regulisan Direktivom Evropske unije, te kao takav, može se slobodno reći, ne može imati direktnu primjenu na države van Evropske unije – ističe grupa bh. advokata koju čine Nermin Mulalić, Tatjana Vasić, Lejla Čović, Sabina Mehić, Nina Kisić, Jasmin Alikadić, Matteo Gadžić i Lejla Babić.

Odluka ESLJP

Dodaju da se ne može, stoga, uopšte govoriti da odluka ESLJP može imati bilo kakve, a posebno ne tako dalekosežne posljedice na bilo koji drugi postupak u bilo kojoj jurisdikciji, a kako se to u javnosti želi prikazati.

– Željeli bismo ovim putem pozvati i širu i stručnu javnost da se upoznaju sa sadržajem odluke ESLJP koja je dostupna na internet stranici tog Suda i na linku kažu bh. advokati.

 

Nastavi čitati

Preporučujemo

Trending