Pratite nas

Zanimljivosti

Rasprave na društvenim mrežama: DOZVOLJAVATE LI, ILI BRANITE PUŠENJE U STANU?

Published

on

I dok je jednima normalno da se u gostima ponašate u skladu sa običajima domaćina, pa tako ako domaći ne puši onda nema pušenja, drugima je sasvim nelogično što ih neko zove u goste, zna da su pušači, a pušenje je u stanu zabranjeno.

Dakle, kako glasi rečenica oko koje se svi svađaju?
“U mojoj kući je pušenje zabranjeno!”

Na Tviteru je osvanulo pitanje koje je izazvalo veliku polemiku, a ono glasi:”Da li dozvoljavate ljudima da puše u vašoj dnevnoj sobi?” Mi smo pitali ljude da li su voljni da u društvu “istrpe” duhanski dim, bili oni pušači ili ne, ili ipak ne žele da im se miris uvuče u jastuke i zavjese.

“Kićo, mi ovde ne pušimo”. “Blago vama”. Svima je poznat ovaj čuveni razgovor iz serije “Ljubav, navika, panika” između Vere i Kiće. I da, to je svakodnevna “bitka” između pušača i nepušača, a glavni problem nastaje kada odete u nečiju kuću ili stan da popijete kafu, a domaćin ne želi da vam iznese pepeljaru, već vas kulturno zamoli da izađete napolje.

Neki su radi da svom gostu dozvole da uz piće ili kafu zapale i cigaru jer znaju da je kod “nikotinskih zavisnika” ta kombinacija neodvojiva, dok su drugi striktnog stava da pušenja u stanu nema ni po koju cijenu.

“Ja nisam pušač i nikome ne dozvoljavam da puši u mom stanu. Iako živim na posljednjem spratu i nemam terasu, svako ko želi da zapali cigaretu mora da izađe ispred zgrade. Moji najbliži članovi porodice su takođe nepušači, ali i da jesu, ne bih ni njima dozvolila, niko ne bi imao povlastice. Jednostavno je tako pravilo kod mene i svi su već to naučili i prihvatili – kaže Marica Jovanović iz Beograda.

Jedan Sarajlija Hamo Karić. Iako je nepušač, kaže da nije lijepo uskratiti taj ćeif gostima, rodbini, prijateljima…

“I oni bi trebali voditi računa o pravilima ponašanja u kući, u koju ulaze. Ja sam kao i u kafani napisao “Zabranjeno pušenje”. I oni to znaju, pa ko može izdržati, bujrum na sijelo – kaže Hamo.

“Čekaj, zovem ljude da mi dođu kući, dakle, bićemo opušteni, dakle, treba da bude prijatno, dakle, pušaču koga tjeram na terasu ili ispred zgrade neće biti prijatno, kao ni onom do njega i onom do njega. Ja ne pušim već pet godina, muž ne puši, ali u kući imamo piksle i iznesemo ih na sto kada nam dođu gosti, jer dim se izvjetri, zavjese mogu i da operem, a sve što želim je da kada nam dođu gosti svima bude prijatno i ne mislim da je par cigara ubica mog zdravlja, niti da mi ugrožava prostor – kaže Nina.

Nikolini Kljajić veoma smeta miris dima koji joj se uvlači u kosu, garderobu i jastuke i ona bi željela da njen stan uvijek miriše na čistoću.

“Kada moji baba i deda koji imaju 70 godina, a pušači su, mogu cijelog života da izlaze napolje kako bi zapaliili cigaru, ne vidim problem da bilo ko u mom društvu to isto učini kada dođe kod mene. Imam lijepu terasicu i svako može da izađe i zapali kada želi. Meni miris dima jako smeta i volim da sve miriše na čistoću – kaže

Nikolina, dok jedan mostarski šeret Dario dodaje:

“Dame u mom domu mogu uživati do mile volje. Njima je pušenje dozvoljeno, muškarcima je strogo zabranjeno”!

Za razliku od Darija, Stevan ima sasvim drugačiji stav.

“Naravno da smiju da puše ljudi, ja sam sam pušač i ne smeta mi – rekao je. (Naj portal)

Zanimljivosti

VIDEO Slučajni susret otkrio zanimljive detalje: Koji Sarajlija je najmlađi taksista u Evropi

Published

on

Edin s našim novinarom Batom Šišićem

Mjesec je novembar, a u Sarajevu pao prvi snijeg. I, kako obično biva sa vremenskim nepogodama veći dio građana koristi usluge taksista grada Sarajeva. A takom mog kratkog boravka u Sarajevu bio sam i ja njihov potrošač.

Osmijeh od uha do uha

Iskreno, obično se ne vozim Sarajevo taxijem iz nekih mojih prijašnjih loših iskustava sa tom firmom. Ali, ovaj put mi se mnogo žurilo i nisam birao, a prvi taksi koji sam zaustavio bio je upravo Sarajevo taxi. I, tako sjedam u auto, a odmah po ulasku dočeka me osmijeh vozača, kako se kaže u narodu, od uha do uha. Dečko jako mlad, veseo, komunikativan.

Pruža ruku da se upoznamo i reče da se zove Edin Čaušević. Vidio sam da je po godinama veoma, veoma mlad, pa moja novinarska znatiželja nije mi dala mira, pa ga upitah za godine. I, tako započe naša veoma zanimljiva komunikacija.

– Ja sam najmlađi taksista u Sarajevu, ako ne i u BiH ili bolje rečeno u Evropi. Imam samo 19 godina i naslijedio sam zanimanje moga oca, koji je bio dugogodišnji taksista u Sarajevu. Ustvari ovo je porodišni posao i naša porodična tradicija. Ima još mladih taksista, ali ja sam opet najmlađi od njih, jer ta neka starija generacija i generacija mog oca polagano odlaze u penziju, pa mi djeca preuzimamo. Nastavljamo zanimanje i posao kojim su se oni bavili. Moram da kažem da se mi mladi taksisti svi držimo zajedno, pazimo jedni na druge – rekao nam mladi Edin.

Njihovo dijete

Kako su te prihvatili stariji taksisti?

– Veoma, veoma lijepo. Mog tatu su svi poznavali i poštovali, ustvari prihvatili su me kao da sam njihovo dijete, što realno i jesam. Veoma često me kontaktiraju, nude pomoć pitaju me da li znam sve ulice, kako se općenito snalazim u poslu. Ali, mi ove mlađe generacije više sa tim nemamo problema, svi imamo ove pametne telefone, aplikacije. Jednostavno posao taksiste je veoma, veoma zanimljiv.

 

Po ulasku odmah sam primijetio da si veoma komunikativan, nasmijan.

– Iskreno taksisti su ogledalo svakog grada, ambasadori svakog grada. Jer svaki stranac koji dođe u grad većinom sjedne u taksi i, prvi njihov susret sa nekim recimo iz Sarajeva je upravo vozač taksija. Jednostavno taksista stvara prvi utisak o jednom gradu. Ja govorim više stranih jezika tako da mi je to jedna olakšavajuća okolnost po pitanju ovog posla i komunikacije sa ljudima.

Edin Čaušević osim što vozi taksi, uporedo sa poslom je i student.

– Da, tako je. Studiram informatiku, softverski inžinjering je bio moj izbor. To je ono što ima smisla uz ovaj posao koji radim. Jer u ovom poslu sam slobodan, nemam ograničeno vrijeme, tako da mogu da studiram.

Student Informatike

Kada završiš studij da li ćeš se nastaviti baviti taksijem?

– Jedno sigurno znam, da porodični posao neću ostaviti, ali vidjet ću šta će mi još život donijeti i gdje će da me odvede. Sa informatikom se može raditi iz svakog dijela našeg lijepog Sarajeva, tako da nismo ograničeni sa mjestom gdje se u tom trenutku nalazimo. A, meni je to veoma bitno da imam tu neku slobodu, koja meni mnogo znači.

Na pitanje da li je teško biti taksista u Sarajevu, Edin je odgovorio:

– Za mene zaista nije, jer mi svi mladi, pa tako i ja puni smo energije, elana. Meni se lično sviđa što upoznajem nove ljude, jedino je saobraćaj u Sarajevu malo specifičan. Ali, za mene je Sarajevo super u poređenju sa drugim gradovima u Evropi i regionu.

Da li se plašiš noćne vožnje, da li je bilo neprijatnih situacija?

– Da budem iskren, kako ja tako i moje kolege, mislim na ovu mlađu generaciju, mi baš biramo. Izbjegavam ili izbjegavamo da vozimo ljude koji su pijani ili pod dejstvom nekih od zabranjenih supstanci. Za sada zaista nisam imao nikakvih neugodnih situacija. Nekad ljudi to pogrešno shvate, ali zbog moje ili naše sigurnosti mi zaista biramo u trenutku koga ćemo da primimio u auto.

Siguran sam da je mnoge od vas koji ste ovo čitali, dirnula ova iskrena priča veselog i mladog sarajevskog taksiste Edina Čauševiča, čiji broj vozila je je 309 Sarajevo taksi.

Svaki nepoznati putnik, stranac koji uđe u njegov automobil shvatit će odmah koliko je Sarajevo, koliko je Bosna i Hercegovina gostoljubljiva zemlja i zemlja sa dosta mladih i veoma pametnih i talentiranih ljudi.

Bato Šišić (Naj portal)

 

Nastavi čitati

Preporučujemo

Trending